Premorena sam, posao me iscrpljuje, dajem se previše..jer suosjećam sa tim malim živim bićima. I onda dođem u prazan stan i shvatim da su uzeli sve iz mene i da nemam snage poigrati se mačkom. Zaspem u 21h. Vikednom se viđam sa prijateljima, vršim pozive i kafe, sem ako ne radim.
That's on me, jer sam prodala svoje slobodno vrijeme za dnevnicu koju mogu imati. Nekad se ne može platiti, nekad kažem da neću jer mi je previše.
Snijeg pada i to mi se ne sviđa, želiiiim sunce. Želim proljeće.
Želim buđenje. Svega, a ponajviše mene.
Uđoh ne znma ni ja zašto, danas nisam tužna, ni plačljiva ni emotivna.
Ali mi dođe da se ispričam. Kad trebam istipkati, ne da mi se ni to.
Eto tako sam danas.