Sedmica dana prošla, dovoljno vremena da shvatim šta se desilo i šta dalje, pa sam sjela i shvatila..
Da nekim ljudima dopustiš da upoznaju neku verziju tebe, koja uopće nije ona što ti zapravo jesi. Da ljude ne možeš natjerati da ostanu, da se ne možeš svima svidjeti, da na prvi osjećaj u tebi koji kaže da odeš – zaista i odeš. Jer daš li šansu da to nije možda tako-vjeruj, it is.
Tako da, u ovom slučaju žao mi je samo načina na koji mi je stavio doznanja sve ovo.. Seen. Možda sam imala opciju da se javim tj. I jesam.. Ali nije vrijedno mojih pokušaja. Tako da sad, mutava sam I ja 🙂
Pozitivna sam, u izolaciji.
Odmor, filmovi, serije. Kontam, kad se vratim na posao – I think I'll kill someone. Ne da mi se vraćat, ružan osjećaj.
Ja sam dobro, da ovako ostane, elhamdulillah.
Haha, naslov 😆