beats by dre cheap

Mir mir mir, niko nije kriv.

Znala sam da živi neko preko puta tj. Znala sam da živi tačno on. Nije mi se svidio. Pitali me za njega, veliko hell no je išlo. And then.. Jednu noć se vraćam kući, on iza mene u stubištu. Pozdravljamo se. Ulazim u stan, ključevi mi ispadaju. U glavi mi kako je najs, odjednom. Imao je uniformu onu radnu na sebi, to mi je baš prekul bilo. Ma ni 5 min nije prošlo, dodaje me na instagram. Od te noći, iako mu je otvoren profil, ja sam išla na profil na dnevnoj bazi i gledala slike. Odjednom, postajao je sve ljepši. Bila sam kod kuće. Noć prije nego što će se javiti, govorim prijateljici kako mi se sviđa ovako. Tu noć se javlja. Razgovor je bio onaj početni, svakih 5 sati se odgovaralo. I stalo ubrzo. Prošlo 7 dana. Ja imam neko pravilo da se muško javi dva puta, onda mogu i ja. To mi je oduvijek bilo tako. Ovaj put, rušim to. Javljam se ja, kao nešto mi treba. Zamisli priče. Fkt mi je treba tableta, ali meni se samo pisalo sa njim. I tako je počelo. Pisali smo do jutra. Nismo bili na dnevnoj bazi, ali da, dan dva bi se preskočio. Rijetko bi se sreli u holu ili vani a i ako se sretnemo, to bi bilo "ćao" i "đesi". Prvi maj, ramazan, bajram prvi i drugi, odbranu diplomskog, sve smo prošli zajedno. Većinu njegovih svirki, to sam najviše voljela. Kad ode u drugu državu, i meni piše kad završi. Kad počinje. Kad se vraća kući. Jednom smo kratko pričali kad sam mijenjala gumu na biciklu. Then.. Preko balkona smo šurovali par puta. Skidala sam mu jebeni lak sa noktića. Davala bananu, kačila kesu sa čokoladom na vrata, pa i sa kolačem i porukicom. On meni prebacivao čips i cokoladice, posuđivao kišobran. Ludila kad se ne bi čuli duže od dva dana. Sizila na svaki tvoj seen. Uvijek si me zvao da pređem. Onda je počela hajka na te teme, zašto da pređem. Hajka, rekoh. A njemu cilj. Jednom mi je pukao film, pitala sam te jednostavno šta radimo. Bio si odvratan. Prilično. To sam već prošla sa drugim momcima, ne dotiče me više ta odvratnost.Pitala sam jel ti cilj bio samo da me odvučeš u stan, naravno, odgovor je negativan ali..ali nisi za kafa..Tu sam pukla. Svaki put kad bi popio, znala bih iste sekunde. Po načinu pisanja, jednostavno je slobodniji. I svaki jebeni put, spomenuo bi kafu. Da izađemo vani k'o ljudi. Jednom smo dogovorili i nismo se čuli nakon tog dogovora par dana, kafa se nije ni desila, naravno. Išla sam ti na svirke poslije, pravila scene sa ljudima samo da budem tu. Bila spremna, stojati sama, u jebenom parku, među hrpom stranaca, samo da te vidim. Ubrzo, cugaš opet. Javljaš se i kreće priča. Ja te molim da staneš sa svojim fazonima, jer ne želim da se pozdravljam sa tobom foreva'. Opet kafa. Prepirka. Rasprava. Priznaje da je izašao iz duge veze, da sam mu se svidjela na kraju, da ga privlačim.. (Evo jebeš mi sad sve živo..),kafa sutra. I ja njemu priznam da mi se sviđa, onako otvoreno. Da zna. stvarno, zaista. Nisam mu znate neka usputna, ja vrijedim toga svega, toga da idemo vani.. Hahah. Oh God. Opet se ovaj paćenik ponadao. Naravno, čuli smo se next dej, kafe ni u priči. Ja spomenem, kaže može li drugi dan. Očajnik, opet kaže da može. Nije zvao, of kors. U međuvremenu, diplomirala sam. Bio je fkt tu uz mene. Bodrio, navijao, polivao vodu. Taj faking ponedjeljak. Tri dana poslije.. Ponedeljak..spremna, kupim kolač da počastim, pozvonim-nema ga tu. Stavim poruku na vrata i kolač i odem. Hajka taj dan, sve kul. Dok te navečer nisam vidjela, pozdravila se i otišla. Umjesto da sam kao insan jebeno stala i popricala. Pregubila sam se. Kao i svaki put, jebiga. I pošaljem ti neku sliku, hajka baš na fazon ove moje zaljubljenosti prema tebi. I tad se priča okreće. Osjetila sam. Čuli smo se, ali preko neke stvari. Ostavila sam seen jer mi dop*pip*. Tri dana izdržim, četvrti se javim. Opet glupo pisanje. Ne odgovaraaš cijeli dan, a navečer Šalješ sliku da poruke nisu išle. Tu se ponadam, hajde nije kraj stalo ti je jer inače, nemamo to pravilo da se pravdamo zašto nismo pisali. Ostaviš seen, pa odgovoriš nekad poslije. Meanwhile, u mojoj glavi haos, te mi film puk'o. Ono de ostavi seen i da idem dalje. Eh zajebala sam se. Mislila sam da je to to. Evo treći dan poslije.. Umirem od bolova kakvih hoćeš. Ludim, ležim i razmišljam. Bojim se svog instinkta, a neću da je tačan. Objavio si sliku evo, ovo je razlog zbog čega pišem ovu priču, roman jebote. Da imam zabilježeno otprilike sve. A nije ni približno onom što se dešavalo tokom 6mjeseci. I ja sam izašla iz veze, mislim kad i on. Ja sam preboljela lika iz veze, preboljela sam vezu, samo imam dosta trauma. Tepanje romantika, dodir. Neću reći da mi se gadi, ali se užasno bojim svega toga. On je tepao. Ja nisam, ja bih ignorirala. Ili zajebavala jer tepa. Niti on niti ja se nismo dali do kraja. On je moj tip što se tiče dosta toga, ali nisam bila "ja"., nije me vidio. A kad bih na kratko, došla 'ja', govorio bi "ostani takva, to mi se sviđa ".. Zato znam da bi bili kul, da se nastavilo.. Ja sam te otpisala, iako vjerujem da nije kraj. Vjerujem da će biti bar još jedan put.. Optimista u meni iako sve govori da neće biti. Znam kakav je kad odustane. Iz cijele priče, ja sam ona koja je mamila, trudila se, kacila na vrata, pisala. U chatu, bila govornik, ali uživo.. Svaki jebeni put otišla. Mozak mi je kaša. Jebiga, fališ i nedostaješ. Ali neću se javiti, makar umrla od svega ovog.. Bar ne ovaj mjesec. Ha-ha, kill me pls. Eto, ukratko, priča o nama. Izgubih te, a nisam te ni imala.

Klaustrofobija uma
http://janeedoe.blogger.ba
02/11/2018 23:02