WELCOME TO MY BLOG
Sve će proć'..I tuga i radost. Baš tu je utjeha.
CREDITS
Made:~honeeybee Visits:9607
z ' Bismillom
04.11.2018.

Well.

Mogu se i ja šuknuti, oslabila sam u stalkanju. Haha. Bio je vej far odavde, ipak još šara sa bendovima... Kao u ovom svemu, to mi je jako bitno.. Glupoća lvl.. Uf. Naravno, nije se javio. Dok sam ja svakih nekoliko se budila, da vidim ima li šta. Od poruke, storija ičeg.. Evo, probudih se, Uđoh i znam opet njegovo stanje.. A nije se javio. Znači, definitivno, kraj. Kul. Nedjelja. Inače i sa njim, na nedelje se ubijam.. Sad bez njega.. Vidjećemo.

03.11.2018.

Fak it.

Tri dana nisam izašla iz stana. Tri dana ležim u sobi, pređem kad moram u kuhinju i nazad. Tri dana gledam serije, tarem blogger i svoj mozak. Odlučih da izađem. Čudim se sama sebi, bila sam preraspoložena iako je samo kafa, nikakav parti, svirka i to. Evo, došla sam kući i spava mi se te čim skinem šminku, idem hrkati. Hajkala sam se, trudila se da zaboravim i da ne mislim. Čudna stvar, again.. Znam da je u drugom gradu, ali ja ga tražim po kafiću. Mislim gdje je i jel' svirka počela. Mnogo čudno kad se ne čujem sa njim tad. Ovo je prva.. Jebiga, preživjeti ću. Prijateljici sam ispričala, kaže 'nije dovoljno zagrijan za tebe, nadam se da ćeš shvatiti da nije vrijedan, jer ti njemu očito nisi. ' otvoreno i direktno. Samo sam se sjebala još više, jer. Realno to znam, ali optimist se i dalje nada. Fak it. Laku noć. Break a leg.

03.11.2018.

Mora stati, zaista.

Mislim da ću se odjavit sa instagrama, tsko neću gledati, provjeravati nit išta. Ima večeras svirku. Don't ask me how I know. U gradu do, i ja samo zamišljam hrpu cura oko njih, jer je promijenio bend. Svi su mladi i lepi i jedini je on slobodan. Naaajs, jel tako? Prije nisam bila ljubomorna na to, jer kao što rekoh pisao je sa mnom svaki put kad je na svirkama. But know.. Oh.. God, help me. Prestala sam klanjati. Ne osjećam veliku grižnju savjesti. Ali me pojede sve. Muči me što kad sam u vjeri, kad klanjam i sve, nisam sretna. Opet fali nešto. Kad nisam, isto mi je. Ne valja.. I eto, tunajt kod nekog parti, kod nekog.. Aronou. Mislim da ću izaći večeras i ja.. Nakon 3-4 dana što se nisam čula sa ljudovima. It's simply, aj Kent. Niko nije on, niko neće biti on i niko ne zna da me handri u mozak, kao on. Stoka.

02.11.2018.

Mir mir mir, niko nije kriv.

Znala sam da živi neko preko puta tj. Znala sam da živi tačno on. Nije mi se svidio. Pitali me za njega, veliko hell no je išlo. And then.. Jednu noć se vraćam kući, on iza mene u stubištu. Pozdravljamo se. Ulazim u stan, ključevi mi ispadaju. U glavi mi kako je najs, odjednom. Imao je uniformu onu radnu na sebi, to mi je baš prekul bilo. Ma ni 5 min nije prošlo, dodaje me na instagram. Od te noći, iako mu je otvoren profil, ja sam išla na profil na dnevnoj bazi i gledala slike. Odjednom, postajao je sve ljepši. Bila sam kod kuće. Noć prije nego što će se javiti, govorim prijateljici kako mi se sviđa ovako. Tu noć se javlja. Razgovor je bio onaj početni, svakih 5 sati se odgovaralo. I stalo ubrzo. Prošlo 7 dana. Ja imam neko pravilo da se muško javi dva puta, onda mogu i ja. To mi je oduvijek bilo tako. Ovaj put, rušim to. Javljam se ja, kao nešto mi treba. Zamisli priče. Fkt mi je treba tableta, ali meni se samo pisalo sa njim. I tako je počelo. Pisali smo do jutra. Nismo bili na dnevnoj bazi, ali da, dan dva bi se preskočio. Rijetko bi se sreli u holu ili vani a i ako se sretnemo, to bi bilo "ćao" i "đesi". Prvi maj, ramazan, bajram prvi i drugi, odbranu diplomskog, sve smo prošli zajedno. Većinu njegovih svirki, to sam najviše voljela. Kad ode u drugu državu, i meni piše kad završi. Kad počinje. Kad se vraća kući. Jednom smo kratko pričali kad sam mijenjala gumu na biciklu. Then.. Preko balkona smo šurovali par puta. Skidala sam mu jebeni lak sa noktića. Davala bananu, kačila kesu sa čokoladom na vrata, pa i sa kolačem i porukicom. On meni prebacivao čips i cokoladice, posuđivao kišobran. Ludila kad se ne bi čuli duže od dva dana. Sizila na svaki tvoj seen. Uvijek si me zvao da pređem. Onda je počela hajka na te teme, zašto da pređem. Hajka, rekoh. A njemu cilj. Jednom mi je pukao film, pitala sam te jednostavno šta radimo. Bio si odvratan. Prilično. To sam već prošla sa drugim momcima, ne dotiče me više ta odvratnost.Pitala sam jel ti cilj bio samo da me odvučeš u stan, naravno, odgovor je negativan ali..ali nisi za kafa..Tu sam pukla. Svaki put kad bi popio, znala bih iste sekunde. Po načinu pisanja, jednostavno je slobodniji. I svaki jebeni put, spomenuo bi kafu. Da izađemo vani k'o ljudi. Jednom smo dogovorili i nismo se čuli nakon tog dogovora par dana, kafa se nije ni desila, naravno. Išla sam ti na svirke poslije, pravila scene sa ljudima samo da budem tu. Bila spremna, stojati sama, u jebenom parku, među hrpom stranaca, samo da te vidim. Ubrzo, cugaš opet. Javljaš se i kreće priča. Ja te molim da staneš sa svojim fazonima, jer ne želim da se pozdravljam sa tobom foreva'. Opet kafa. Prepirka. Rasprava. Priznaje da je izašao iz duge veze, da sam mu se svidjela na kraju, da ga privlačim.. (Evo jebeš mi sad sve živo..),kafa sutra. I ja njemu priznam da mi se sviđa, onako otvoreno. Da zna. stvarno, zaista. Nisam mu znate neka usputna, ja vrijedim toga svega, toga da idemo vani.. Hahah. Oh God. Opet se ovaj paćenik ponadao. Naravno, čuli smo se next dej, kafe ni u priči. Ja spomenem, kaže može li drugi dan. Očajnik, opet kaže da može. Nije zvao, of kors. U međuvremenu, diplomirala sam. Bio je fkt tu uz mene. Bodrio, navijao, polivao vodu. Taj faking ponedjeljak. Tri dana poslije.. Ponedeljak..spremna, kupim kolač da počastim, pozvonim-nema ga tu. Stavim poruku na vrata i kolač i odem. Hajka taj dan, sve kul. Dok te navečer nisam vidjela, pozdravila se i otišla. Umjesto da sam kao insan jebeno stala i popricala. Pregubila sam se. Kao i svaki put, jebiga. I pošaljem ti neku sliku, hajka baš na fazon ove moje zaljubljenosti prema tebi. I tad se priča okreće. Osjetila sam. Čuli smo se, ali preko neke stvari. Ostavila sam seen jer mi dop*pip*. Tri dana izdržim, četvrti se javim. Opet glupo pisanje. Ne odgovaraaš cijeli dan, a navečer Šalješ sliku da poruke nisu išle. Tu se ponadam, hajde nije kraj stalo ti je jer inače, nemamo to pravilo da se pravdamo zašto nismo pisali. Ostaviš seen, pa odgovoriš nekad poslije. Meanwhile, u mojoj glavi haos, te mi film puk'o. Ono de ostavi seen i da idem dalje. Eh zajebala sam se. Mislila sam da je to to. Evo treći dan poslije.. Umirem od bolova kakvih hoćeš. Ludim, ležim i razmišljam. Bojim se svog instinkta, a neću da je tačan. Objavio si sliku evo, ovo je razlog zbog čega pišem ovu priču, roman jebote. Da imam zabilježeno otprilike sve. A nije ni približno onom što se dešavalo tokom 6mjeseci. I ja sam izašla iz veze, mislim kad i on. Ja sam preboljela lika iz veze, preboljela sam vezu, samo imam dosta trauma. Tepanje romantika, dodir. Neću reći da mi se gadi, ali se užasno bojim svega toga. On je tepao. Ja nisam, ja bih ignorirala. Ili zajebavala jer tepa. Niti on niti ja se nismo dali do kraja. On je moj tip što se tiče dosta toga, ali nisam bila "ja"., nije me vidio. A kad bih na kratko, došla 'ja', govorio bi "ostani takva, to mi se sviđa ".. Zato znam da bi bili kul, da se nastavilo.. Ja sam te otpisala, iako vjerujem da nije kraj. Vjerujem da će biti bar još jedan put.. Optimista u meni iako sve govori da neće biti. Znam kakav je kad odustane. Iz cijele priče, ja sam ona koja je mamila, trudila se, kacila na vrata, pisala. U chatu, bila govornik, ali uživo.. Svaki jebeni put otišla. Mozak mi je kaša. Jebiga, fališ i nedostaješ. Ali neću se javiti, makar umrla od svega ovog.. Bar ne ovaj mjesec. Ha-ha, kill me pls. Eto, ukratko, priča o nama. Izgubih te, a nisam te ni imala.

02.11.2018.

Ok, zabrana ulaska.

1. Neće mi ni link za seriju, zašto ne ući opet ovdje. Silujem i blogger i ispovesti sa čitanjem. 2. Ovisim financijski o bratu sa kojim ne želim da živim. Jedva čekam da ostanem sama i da sama sebi plaćam sve! 3. Opet sam razmišljala zašto sam ovakva kakva sam i došla sam da zaključka da sam jebeni čudak zbog prokletih roditelja (da, najlakše je na njih svaliti krivnju). 4. Opet cijeli dan ležim što znači drugi dan kako ležim i ne radim ništa, osim što silujem vlastiti mozak. 5. Silujem i instagram refreshiranjem jer želim vidjeti lajka li šta, i da, bio je tu. 6. Zašto i dalje čekam poruku, a znam da mi se ne dopisuje jer sam skenjana, ali mi fali? 7. Gledam dr. Phila i tješim se da nisam baš puno poremećena, osim što sam sebi mogla naći još par novih dijagnoza. 8. Kiša pljušti, što znači i da mi nije ovo šta mi je, bila bi skenjana opet, jer to mi kiša radi. 9. Voljela bih da imam bar harnog bivšeg da mu se javim haha jedan oženjen, drugog ne želim čuti ni vidjeti never ever.. So, ništa od toga. 10. Znam mu raspored, tj. Znala. Kad ima probe i sve, sad se malo promijenilo. Otišao je. Zašto želim da cugne koju i da se javi? 11. Koji level očaja je sve ovo što sam napisala? Aj nou. 12. Želim zagrljaj i poljubac. 13. Znate onog dječaka što nabraja mjesece pa ga šukne maj? Pa plače? Kad kaže " što mi dođe ovaj dan Allahu, dođe mi da se ubijen", I really felt that. P. S. Sve sam fino poredala, ali pošto sam preko mobitela, šuk meni.

02.11.2018.

Some people come into your life to teach you what love is not. I hope you know when it's time to leave.

Evo me, opet budna. Tačno po rasporedu, kako sam i rekla da će biti. Sinoć sam mislila da ću morati ići u hitnu, samo mi je u glavi bilo "to se ne smije desiti jer kad me pitaju razlog, nema šanse da kažem -ti".. Legla sam da spavam. Okrenula se na stranu. Nisam imala zraka. Sjela sam na krevet, i samo sam uhvatila sebe da vapim za zrakom, da koliko god udahnem da se i dalje gušim. Tražim otkucaje srca i osjetim ih, ubrzano. Opet. Onda me uhvatila panika, u sobi čujem samo sebe svoje jecaje i pokušaje disanja. Ruke se tresu, same od sebe. I suze. Ne znam kako i otkud one, ali same su krenule i nisam ih mogla Zaustaviti u tome. Pokušavala sam da se smirim, da ujednačeno dišem, ali što sam više razmišljala o tome, bilo mi je gore. Kad ne možeš upravljati svojim tijelom, gadan feel. Kao da sam. Izašla iz svog tijela i posmatrala šta mi se dešava. A pritom osjetim tu "bol".Mislila sam otići bratu u sobu i reći da me vodi igdje. Onda mi prošlo kroz glavu "je li ovo zbog njega?" i suze su još više padale sa lica. Jedva sam se smirila. Jedva se srce smirilo i jedva sam našla neku pozu gdje imam zraka dovoljno. Ne znam šta je ovo bilo, napad panike ili štitna žlijezda ili jednostavno nije ništa, samo stres. govorim sebi da ništa nije vrijedno zdravlja.. Svaki segment života nije loš, ali nije ni dobar definitivno. zaista nisam dobro.

01.11.2018.

Bio sam jednom novembar.

Taman kad sam pomišljala kako sam prošla i proljeće i ljeto i jesen.. I kako sam razmišljala da ću zimu provesti sa tobom, život reče "hajde malo da okrenem ploču. " Realno, ništa se nije desilo između nas, nismo se posvađali, samo smo zadnjih dana pisali preko k. Ovo što sam na seenu mi ne znači mnogo jer.. Navikla sam na to. Samo evo, ne boli me činjenica da je drugi dan. Iako trznem se svaki put na poruku. Jutros sam ustala u 7. More suza sam ispustila do 9. Skontala sam da je i on, što se rijetko dešava, ustao rano, oko 8. Haha fuj. No onda sam pustila muziku, plesala po stanu.. Opet navala suza, serija.. Čitav dan sam u stanu, ležim, gledam serije i ne izbacujem iz glave scene.. Riječi.. Znam da se trudio na neki njegov čudni način, ali buraz, što si rekao sve one slatke lijepe riječi? I nisi ih se držao? Ne pijem, držim se vjere. Kao. Krenula sam drugim putem. Skrenula tačnije. Samo čekam da ostanem sama u stanu na noć ili dvije, onda ide parti. Moj. Sama. Ili sa njim. Ali znam da ću učiniti nešto glupo. I jebem ti gitaru, što je čujem i dok ovo pišem. Ili mi se samo pričinja, jer ludim. Posebno danas. Čak sam bila uzela makaze u ruke, ono idemo se šišati, it's Britneej bi'ač. Ja, i bobu sam popila, frtalj onaj što je ostao. Pa momče, jebeš mi sve.. Opet se pitam što mi ovo treba, jer ne znam dal' se liječim od njega ili koji klinac je ovo. Onda se kontam.. On ako kad dovede curu koju.. Dal' da vrištim ili da se smijem? I tako, čitav dan ležim i namišljam gluposti, provodim u glavi razgovore i chatove i onda se skontam..zaspati, probuditi se oko 2, nastaviti spavati, probuditi se u 7. Two times in the row.. Let's the hunger games begin.

01.11.2018.

Fak ju.

31.10.2018.

Bič

Vrijedim za mirnu, finu, povučenu. E majčin sine, sad želim da budem bič. Ne u pravom smislu te riječi, nego želim da nisam mirna, nisam fina i da nisam povučena. Šta god od mene bilo. Ko god me vodio tim putem. Jebeš mi sve evo..step one kako se pretvoriti u kučku.

31.10.2018.

31.10.'18.

Proći će razne faze. Od onih da je do mene, da sam ja kriva i čudna, da sam mogla biti bolja, one sve opcije sa "da sam" i "ja". Onda će biti one faze gdje si "sve ti kriv", i onda će biti ona faza u kojoj zaista nije bitno do koga je, jednostavno nije moglo biti drugačije. Biti će i suza i smijeha i ponosa i prkosa i inata. I jedva čekam da to sve prođe. Zaista, nemam više živce za sve to. Dosta mi je one priče da mi ne treba niko. Treba mi neko. Ne bilo ko već neko ko me neće samo dodatno ujebavati. I imala sam veće povezanosti sa ljudima, i vece konekšne, i veće kontakte i ljubavi kao neke.. Ti si bio niko i ništa, a tako mi značiš mnogo.. Čudno je to sve.. Naučila sam da će mene ljudi sa tvojim imenom, izgleda uvijek ujebavati.

30.10.2018.

I'm done.

Mnogo čudan dan i još čudnija noć. Puna sam bijesa, sve dok nisam izašla sa društvom. Bila je jedna cura koja je totalna suprotnost meni te priča javno o svemu što je muči, pa tako i za momka. Ovaj prijatelj reče "moć je u tvojim rukama", toliko mi je to ostalo u glavi. Pričali smo na tu temu, na šta i koliko jedno žensko može spasti zbog jednog muška.. Pronašla sam sebe tu u toj priči.. To mi je ja mislim trebalo. Odgovorila sam i ja njemu preko neke stvari, dobila prvi pregled na story i dobila seen. Tačno po planu. Više se ne javljam. Jeste, možda me drmaju hormoni na pogrešnu stranu, možda ću sutra već kukati kako fali ali ja sebi više ne dopuštam ovo. Ako i kad se javiš, samo ću reći da ja više ne mogu.. Znaćeš ti već sve sam, ne brinem se. I eto, pola godine bacam u vodu. Bilo je lijepo dok je trajalo, vezala se jesam. Odvezati se mogu i moram. Priča se neslavno završava, wohoo. Možda bih bila spremna na sve ovo iz prethodnog posta, da mi ti daš onaj jedan jedini sićušni razlog. Ja trenutno, ne vidim ni jedan. A vjerujem, da ćemo se tek obračunavati. A i ne moramo. Ja odlazim, sa bijelom trakom u zraku. Simbolično, bijeli džemper na storiju haha. Eto.. Drži se luda glavo ovog i bićeš dobra.. Tapija. Ende. Kraj, odlazim.

30.10.2018.

Oluje.

Toliko pročitam stvari, toliko me dotaknu.. Toliko stvari u glavi, toliko neizgovorenih i nenapisanih riječi. Sve je stalo u nekom drugom svijetu. Zakočeno. Spremna sam biti tu. Spremna sam slušati. Spremna sam milovati i grliti. Spremna sam čekati. Spremna sam, zaista sam spremna, liječiti tebe, tvoje misli i srce. Spremna sam svaki tvoj ožiljak pomilovati, moliti Boga da nestanu, da nikada više ne osjetiš to. Spremna sam te tješiti. Spremna sam, sa tobom zajedno, preboliti nju. Iako o njoj, ne znam ništa. Spremna sam slušati sve što ste prošli, sve čega se sjećaš.. Bila bih spremna napisati poruku, reći da ti se vrati ili da se želiš vratiti. Bila bih spremna na sve, samo da si sretan. Bila bih spremna i otići. A znaš, sve bih to prije, samo da ne moram ići.

29.10.2018.

V. O.

..On je osuđeni samotnjak, a tako dobro društvo. On je nosač kofera na usputnoj stanici ka sreći. On je romantični Pariz kog se uvek rado sećaš i nikada ne vraćaš. On je daleko pusto ostrvo s blagom koje postoji samo u starim knjigama. On je poslednja stranica knjige koja nosi pouku.. ----------_----------------_--------------- u meni toliko toga, a ne mogu napisati. Jer riječima, ne ide. Koliko te ne shvatam, toliko te razumijem. Koliko mi se sviđaš, toliko te hejtam. Jebi se. Valjda tu sve stane. Jebi se..

29.10.2018.

Želim da povratim..

Sve što je u meni. Od hrane do osjećaja. Ovo je bolest.

28.10.2018.

Pitaju me..

Kad spomenu tebe, zadrhtim. Jebiga. A pravim se da me ne dotičeš, da si samo likson koji slučajno živi pored mene.. I da nemamo nikakvog kontakta. Pregubila sam se danas.. Na kraju druženja, pitaju me imam li momka. Rekoh nemam. Pitaju me ima li ko da ti sviđa, da mu se sviđaš.. Rekoh opet ne. A ima.. Ti. Bar u mom slučaju si ti. I onda me savjetuju da dobro otvorim oči, da gledam "šta ću naći ", a meni u glavi samo.. Hoću ovog što me ne ferma.. Nema veze što nije prilika. Vrištala bih i to govorila, ali ne mogu. A čovječe.. Šta mi radiš a i ne znaš, to me pojede. Što sam se ovoliko upustila u sve ovo, a tako sam htjela da ne dođe do ovog.. Budala. Ovo je jedina osoba, kojoj dam da me vuče za nos.. Onako otvoreno.. I ds ne odustajem. Prva osoba. Želim da mi kažeš "Neću " i da odustanem.. Samo tad ću odustati ja mislim, glupoća. I eto, aj ode se javiti jer tri dana je za mene mnogo. Glupoća.

28.10.2018.

Ain't you missin' me?

Imala sam užasnu noć. Svakih sat vremena sam se budila, trazeci poruku. Razmišljajući o tebi. To je meni postalo normalno u ove dane kada kriziram. Još čim sam uhvatila očima konačno, moja sestra, koja nema sređen život, koja zove samo kad treba, koja ujebava živote redom, zove mene. Probudiše me, saznaše što im treba i prekinuše. U pola faking 2 navečer. Blokirala sam brojeve. Previše me iskorištava. Zašto svaki odnos ne mogu tako prekinuti? Prije navale ljudi među kojima ne želim biti, ovo je moj mali mir. Još se ne želim javiti.. To je dobro, valjda?

27.10.2018.

Kriziranje može da počne.

😊

27.10.2018.

O:)

Zašto smo tako prokleti da ne možemo 5 dana ni zajedno ni jedno bez drugog? To naletih na instagramu i tako mi se svidjelo, tako se pronašla. Raspoloženje mi varira, i osjetila sam da pišemo preko neke stvari, da se natežemo i ostavila sam seen.. Davno sam rekla, to njemu ostavljam samo kad zaista ne mogu više. Nisam mogla. To je bilo u četvrtak naveče. I evo, ja sad opet sizim a treba mi malo offlinr ovog. Ali ne mogu, sad bih se opet i natezala haha. Fali. I neću da se još javljam. Malo ću ohaniti. Ovoj glavi zaista to treba. Evo ne vidim ga i e čujem ga jer sam kod kuće, treba mi bar da se ne dopisujemo. Možda ću čekati da se on javi.. A imam feel da neću dočekati. Aronou. Volim biti ona žrtva, onaj očajnik i nek radi šta hoće. Samo budi tu. E mene zo jebe. Postala sam ovisna. Jedva čekam da se brat odseli, da postanem malo čil i onda imam jedan plan. Samo poenta je, hoćemo li opstati do plana. Jedno tužno heh.

25.10.2018.

Angrii

Nikad prije bijes nisam ispoljavala javno, pred ljudima. Strpim se, odem kući, istučem jastuke i bude lakše.. Sada.. Imala sam 3 scene. Pričam mamom, sva sam u stresu a pritom viber zeza i koči razgovor. Govorim joj de stani da s eovk riješi, ona ne staje. Pukla sam sve snage u mobitel, mislila sam da će otići u 100 dzidzi. Druga stvar.. Prijateljicom šetam priča nešto, osjetljiva je tema. Kad je rekla jednu stvar, udarila sam šakom u limenku neotvorenog soka kojeg sam drzakau ruci. Kako ssm imala prsten, on je malo probušio limenku, sok je počeo frcati. Treća scena.. Mama again. Imam belaj sa licem, tj. Cijelim tijelom i hormonima, govorim joj to već toliko, njena rečenica je, proći će eto nemaš više stresa. Pukla sam koljenom o' fotelju jer pričam sa zidom. Koljeno evo boli, i plavo je. Tako mi i treba. Nego zaista, nikad nisam bila ovakva.. Ali eto, proći će jel'.. Nemam više stresa. Keke

23.10.2018.

:-)

Još vraćam film od jučer i još psujem sebi sve što sam toliko mutava, zbunjena i zaljubljena. Znam da mogu razgovarati normalno, znam da mogu zezati se normalno, pa šta mi bi? I naravno, još sam uradila jedn glupost zbog koje će nestati sva čar. Eto, ja ne mogu više. Biće da sve gluposti izlaze iz glave, jer su previše zadržane u istoj. Priznat ću ti sve i otići kao čovjek. Kidaću se, sanjati te, kukati za tobom, ali će me i proći. Jednom. Ili neće. Ali znam da je ovo stanje nepodnošljivo..

22.10.2018.

AAA

Recite mi, ako Boga znate, kako se ponašati normalno pred osobom koja vam se sviđa, previše? Ja zaboravim gdje se nalazim, šta pričam i gdje trebam ići. Umjesto da sam stala i popričala, prva sam se javila i pobjegla. Fuj. Imam 22 i ponašam se k'o od deset. Fuj fuj fuj, toliko sam ljuta na sebe! Ali prosto ne mogu.. Kad me pogleda, nestajem. Eto.

22.10.2018.

..

1.Ne znam zašto pristajem na mnogo štošta. Ali znam, kad iscrpim svu snagu koju imam, da ću dići ruke i jednostavno reći "zaista sam pokušala, zaista nije išlo. " jer eto, još mi nije belaj praviti budalu od sebe. Uživam u tome. Ne znam šta vidim u tebi i ne znam koje osjećaje budiš u meni, ne mogu ih tačno opisati, ali prilično sam sigurna, da nikad nisam ovakva bila i da nikad za nekog drugog, ne bih ovo radila. I zanima me baš, da li ti je sve ravno do mora, kad vidiš mene da se trudim, a ti ne možeš jednu stvar uraditi? Jednu. Obećanu. A ja čekam i dalje.. Jer dok mi se ne zgadiš, neće prestati. Yolo, sve u vezi tebe mi je yolo. 2. Fax oficijalno gotov, sad muke druge vrste idu. Posao, pripravnički, gdje ću, šta ću i kud ću. A nespremna totalno. 3.Eto, kradem još dane Bogu, počela sam malo jesti.. Imam pročitat jednu predivnu još knjigu, družiti se sa curama dok smo sve na okupu i otići kući riješit obaveze. Ako Bog da još malo, ako bude sve kako treba, opet ću živjeti sama.. Tome se najviše radujem. Eto, dosta mene. Meljem uvijek isto, u prazno.. Živote, budi lijep svima, donesi malo osmijeha u ove oktobarske dane.

20.10.2018.

19.10.2018.

Još jedan datum, vrlo bitan u mom životu. Dan kad sam mnogo ponosna na sebe i dan kad sam bila mnogo sretna. Dan u kojem je sve štimalo, od početka do kraja. Nova stranica života moga, može da krene.. Može li ljepši font, ljepše priče? I onds, bek tu rijaliti.

18.10.2018.

..

Mislim da mi treba njegov zagrljaj, da bi mi to bila najbolja utjeha za sutra. Koliko očajan potez bi bilo pitanje "možeš li izaći i zagrliti me samo? ".. Bože, olakšaj mi sutra.

17.10.2018.

Oh živote, popusti me.

1. Fax polako pri kraju. Izgubila sam 5kg u zadnje vrijeme, jer.. Ništa nije išlo smooth i sve je išlo preko mene i mojih živaca. Jedem jednom dnevno i to nasilu pa mi se poslije povraća. Iako osjetim glad, muka mi na hranu. 2. Sve muke poslije faxa me brini. Gdje ću, kud ću, šta ću i kako ću. 3. On. Mnogo toga se desilo, mnogo toga se nije desilo. Više mi nije svejendo kad čujem do i wanna know preko zidova. 4. Preumorna sam, nemam snage gledati. Još dva dana stresa i onda križan stavku jedan. Ako Bog da. Pomolite se za mene. Haha

14.10.2018.

Delete.

Rado bih obrisala ova 124 posta, ali mi se ne da svaki posebno. Lijena sam. Psihički variram od ajj super što si uvalio seen jer zadnjih dana navlačimo razgovor i umorna sam do onog stoko što ne pišeš, fališ. Zaista mi treba odmor, psihički.. I da mi ne fali. Treba mi neka supermoć, ne vezati se za ljude i živjeti život bez oslanjanja na ikog. Freedom.

13.10.2018.

Krš

Odakle krenuti.. Svaki put kad nije tu, ne spavam. Danas nije bio tu, jer se meni nije dalo pisati i kad me moje bube prošle, već mi je falio. I zaspem ja, naravno. I evo, ne da mi mira to što ga nema, pa sam naravno to riješila. Ne znam..ja nisam inače naporna osoba, ne smaram. Ne navaljujem, ali ne dam da me se pravi budalom. (Hahaha) kao ono, zajebana sam ali da me tek vidiš pet-šesti put.. Samo sam rekla, meni će puknuti film tad i tad. Eto sve zna. Znam i ja jer mi je konačno rekao neke stvari. I okej, razumijem što ne požuruje ali ne ide mi u glavu, kad ti se neko svidi, želiš samo oko njega. Or that's just me. Ili sam ja već u fazi bolesne zaljubljenosti. Whatever. Želim san, želim rahatluk, mir i sreću. Sa njim ili bez njega. Naravno, više sa njim. Bar ću ubrzo znati jel' mi film pukao ili ne. Kile idu dole. Ne jedem. Ne spavam. De me smiri čoeče. I logično da poslije onog svega, ja ću htjeti drugačije i da ću htjeti otvoreno sve.. Ali tiii nisi bio svoj pa to ne gledaš kao ja.. Ti možda gledaš to kao grešku. Želim te normalnog, uhvatiti uživo.. A u zadnje vrijeme, kako ni ja ni prijateljice nismo baš normalne u glavu, nemamo više onog glasa u sebi koji te drži da ne budeš luda.. Napravićz ti scenu haha. Toga se bojim.. Sebe.

12.10.2018.

Kad nema sna, ne funkcionišem.

Tad sam totalno druga osoba. Jučer na noć što se kaže, nisam oka sklopila. Probudili su me u 8. izdržala sam cijeli dan nekako. Da bi sinoć i prije 10zaspala. Meni moje misli ne daju spavati jer znate ono kad imate 'nešto da glavi" da morate uraditi.. E tako se ja probudim u toku noći jer.. Eto.. Jer. I onda ostanem budna 5sati poslije i opet sam na istom. Danas se osjećam kao piS of šit. Pms nijedan simptom i onda gruh sve u jednom danu. Trenutno me boli dupe za sve živo. Jedva čekam doći kući i odmoriti od svega, od njega i gitare, od špijunke hehe od općenito tog osjećaja gdje su mi uši natekle da ga čujem i oči da ga vidim. Krejzi, aj nou. Odbrojavam još dva sata i begam. Dobro je kad imam gdje i pobjeći.

12.10.2018.

..

Nema ga tu nikad, ja sam joj više momak nego on. Scene zadnja dva dana, a sve preko mene, jer jelte ja sam divna prijateljica koja je uvijek tu za tebe. Nikad gore scene nisam preslušala i ptreptila, a da se ne dešavaju meni. Užas. Na kraju, pomiri se. Kakp smo mi žene glupe. Eh

11.10.2018.

Pazi šta želiš.

Možda se i ostvari. Sve što sam dosad željela, skupilo se u jednu noć. Kako je samo lijepo.. ♡ Dok realnost ne dođe po mene..

10.10.2018.

Last night.

Sinoć sam imala jednu od najusamljenijih noći u društvu od 4osobe. Izašla sam na kafu, ni sama ne znam zašto, jer nisam bila za ljudi. Nismo se jučer čuli i onda ja izbjegavam ostajati u stanu, jer samo o tome razmišljam, kontam među ljude je uvijek bolja opcija. Skontala sam da nije. Sjedila sam sa hrpom ljudi, koji su bili također, čudni baš sinoć. Cutali su i visili na mobitelu. Ja namjerno nisam, jer eto, jebala me kafa, mogla sam kod kuće lice ležati i listati instagram. Ne trebam sjediti u zagušljivom prostoru za to. I opet, u glavu dolazi scena, da je on ovdje... U to me i glava počela boliti, oči frcaju, pokupila sam se prva i lijepo poselamila. Izašla sam vani, migranata ima. Ne smijem sama kroz taj dio grada, idem naokolo. Žurim a tako mi prija svjež zrak. Mrzim što su nam uzeli sva moja najdraža mjesta u ovom gradu, mrzim. Došla sam u stan i zaspala. I danas se kontam, ja sam čudak zaista, ali eto, i 4 ljudi pored mene izađu na kafu i igraju igrice ćutke.. Pa ja sam normalna.

08.10.2018.

Ja bih da te ljubim tu i tu, tu i tu i tu i tu i tu

Ako muškarac želi od vas seks, uradiće sve da ga dobije. Kad odustane od toga da dobije seks, jer zna da ga neće dobiti, zašto ostaje? Zašto je i dalje tu? Bitna stavka, zaista zna, da seks nije u opciji. Hajte, muškarci, objasnite mi se.

07.10.2018.

Whore..

Šta sve neću uraditi, da te vidim. Da te čujem. Na šta sam sve spremna. Ispalila me kolegica, ispalio me drug skoro, na kraju sam ostala sa poznanikom, koji imam feel da pokušava nešto.. I dok on priča, ja se trudim gledati u tebe. I dok moram sa njim pričati, kontam kako želim da si ti umjesto njega. I ne znam zašto me zagrlio na kraju, jer se inače rukujemo? Zašto sam opet poželila da si to ti? A ti, u ovom svemu.. Prošao si kraj mene, ne znam jesi li me skontao jer nit si me pozdravio niti pogledao.. A ja očajnički to htjela, opet. Danas si cijeli dan oko mene nekako, da sam preraspolozena i preopuštena, da me ljudi pitaju na čemu sam. Onda.. Vidjela sam nju, curu koju već duže vrijeme posmatram, i pitam se, jesi li njoj rekao kao i meni da imaš svirku pa je došla maksuz da te gleda.. I dok sad čekam da završi sve, da mi odogovoriš na poruku, pitam se jesi li u njenom društvu? Jer nemam džaba ovaj feel što imam. Ja sam opet niko i ništa, koja je spremna, ostati sama da je trebalo ali da te vidi... Ali, uradila sam gore što sam ostala sa ovim likom.. Jesi li primjetio da sam otišla, jesi li vidio da sam sa njim? Je li misliš da mi je on neko.. Ne znaš da si ti, baš ti, to sve. A baš tebe nemam, koliko sve druge mogu imati. I toliko me nijedan ne dotiče.. Dobila sam zagrljaj koji mi očajnički treba ali sam skontala ako te grli neko nebitan, to nije to.. Mrtav i hladan. Nema spavanja, dok se ne javiš. Jbg.

06.10.2018.

Subota, 06.oktobar.2018.

Sjedim da njom. Nakon toliko. Vidim tebe. Izgubim se. Srce lupa. Ne čujem, ne vidim nikog, samo tebe. A ne smijem pogledati. Tu si. Stojiš u blizini. Kad pogledaš prema meni, ne vidiš me, kao. Onda je moj red. Stojim i gledam direktno u tebe. Vidim "ne gledaš " u mene pa odustajem od toga, mislim se, goni se. Opet te kao posmatram malo poslije. Od glave, do pete. Sav si po mojem. Sav. Baš sam se zaljubila. I baš podjetinjim kad si tu. Prestala sam obraćati pažnju. Pričam njoj, o svemu. O tebi, o životu, dešavanjima. A ona je tu da te prati i kaže 'enoo gleda', 'enoo pogledao je i sad'. I tako, sjedimo jedno blizu drugog nekih 50ak metara udaljenosti. Meni u glavi, zar zaista, ne znamo se ovako među ljudima. Zar zaista, niko i ništa si mi? Počinje kiša. Ustajemo. Prolazim kraj njega i pozdravljam se, sva hepi jer sam, ipak na kraju, ulovila konačno pogled. I nisi uzvratio, nego si napravi neku kjut facu, i nasmijao se. Gledala bih to danima, ali morala sam skrenuti. Prijateljica kaže, eto, tijelo mu je okej, odjeća okej, ali mi se faca nikako ne sviđa. Samo sam se odvalila smijati, jer.. Ja sam u toj faci, našla svu ljepotu ovog svijeta. Hahaha koja izjava, koji romantik i koja faking patetika. Eto, tijelo ne gledam, daj mi svoju glavu, da je gledam. Pitala sam ju, je li ovo zaista zaljubljenost.. Potvrdno mi je odgovorila. Pisao mi je preko poruke koju još nisam pročitala. To mi je nešto najdraže kad uradiš. Evo, sjedim i razmišljam, kako si divan. Kako si kreten, ali divni. Kako nemam hrabrosti kad sam kraj tebe, kako se osjećam nesigurno i ranjivo, čim si u blizini. I sva ona, hrabra, emancipovana i jaka žena u meni, umre. Nestane. Jer traži spas kod tebe. Ok, ova jesen utiče na mene mnogo glupo. Postajem Pussy kakve nema. Želim da kiša stane, da se obučem i da te opet vidim. Ovaj put, kao profesionalci. 😊

05.10.2018.

Eo saću.

Petak navečer. Imam 22. Sjedim umotana u deku, razmišljajući i maštajući. Živim život koji je tako dalek od stvarnosti. Poželim čašicu vina i jednu cigaretu, znaš kao u filmovima.. Ali ja sam vjernik. Am I? Iman mi je opao žestoko, zadnjih dana sam prestala klanjati jer jednostavno ne razmišljam dok klanjam, mislim na nešto drugo, faktički bude samo fizički prisutnost. Znam da je ostavljanje gore, ali doći ću sebi. Znam da hoću. Na trgu jedan koncert. U drugom dijelu grada drugi. Pozvana na neki parti, ali jednostavno, ako mi ne paše, sjedim. Sutra je njegov dan. Imam nju, kojom još ništa evo ne znam. Imam njih, koji inače ne idu na takve stvari. I da idem sama, među hrpu ljudi, zbog njega..što je zadnja opcija.. Mrzim biti sama na javnom mjestu. Dan je bio predug i krenuo je preloše. Završava se evo ne znam. Trenutno, jedna prijateljica, razvedena. Druga u očajnoj vezi gdje se nisu čuli harno 10ak dana. Ja.. U svom hrkljušu nečeg što nema ime. I jedna, jedina muško među nama, sretno udata. Oktobre, pa nismo se ovako dogovorili, miša mu.

05.10.2018.

Mrzim ovisiti o nekom.

U ovom slučaju, ovisim o curi koja me. Uvijek ispali. A ja samo želim otići da gledam njega. Razmišljam ako ispali, da odem sama, što nisam nikad. Hhh

05.10.2018.

Kad zbog drugih ljudi, ne svojim voljom, ispadam ona glupačica koja ne zna riješiti zadatak, ali zato zna srediti preko veze da se riješi.

I kad zbog drugih ljudi, ti ispadaš kriv. Divno jutro, jebem li te živote .

04.10.2018.

Gr

Mene još boli onaj tvoj pogled. Ono tvoje traženje očima, mojih očiju. Da se sretnu i oči kad se već srećemo i mi. Ne bih imala snage ni hrabrosti, gledati u njih dugo. Posustala bih. Toliko sam slaba na njih. A one su tako crne. Gore. Gorim i ja. Eto, na te dvije crne tačke sam pala.

03.10.2018.

.

Negdje u nekom univerzumu, ti i ja bi bili savršeni. Ne bi se morali kriti iz maski sretnih i usamljenih ljudi, kojima život ide baš onako kako ne žele, ali, glumimo da smo sretni. Ne bi nas lagali da je sve to normalno i da to tako mora biti, promašiti vlastiti život. Negdje, u nekom univerzumu, ti i ja bi bili zajedno. Mučili bi zajedno sve muke, slušali jedno drugo i pričali o beskraju. Pričali o nebu, o tome zašto je trava zelena i zašto je, ova jesen, tako prokleto ledena. Negdje, u nekom univerzumu, ti i ja bi željeli zajedno. I mora, i planine. I sve mašte, skupili bi u jednu kesu i kad bi je napunili, učinili bi da pukne. Da sav magični prah padne po nama. Negdje, u nekom univerzumu, ti i ja ne bi bili ovoliki čudaci. Jer u nekom univerzumu, sve bi radilo za nas. Bili bi posebni i jedni jedini takvi. Nesretno sretni, jer imamo jedno drugo. Negdje, u nekom univerzumu.. Našem univerzumu.

03.10.2018.

.

Mene će nada moja, moj optimizam, zaista ubiti. Kažu mi da sam predobra za ovaj svijet danas, ja to ne mislim. Ja znam, da u svakom čovjeku, ima trun dobra i trun zla. Ja vjerujem, da mogu probuditi ono dobro u svakome. Ja to čvrsto osjećam i očito, dok ne odustanem, moram 700puta pasti. I da kažem, zaista, u tebi je samo zlo.. Tek sam jednom pala, tek počinjemo.

02.10.2018.

Man brain

Ja nisam navela da je kraj. Nisam napisala đubre jedno, samo sam ostavila seen u konverzaciji kad više nisam mogla. Eh sad.. Jedno pitanje, koje ću i njega pitati, ali da pitam i ovdje.. Ikog.. Nadam se sa će iko naletiti vidjeti i napisati.. Zašto mi i dalje piše, iako zna da od mene neće dobiti šta je htio, a znaš, nije za kafe normalne? Ne želim bljutavi odnos. Zašto ga vidim u dobrom svijetlu?

01.10.2018.

...

Ne želim da mislim da je kod njega neko žensko u stanu. Ne želim da se moram kontati i uši svoje patit da razaznam zvuk muškog ili ženskog smijeha. Ne želim da mislim o tome kako je neko tamo, jer eto, ja nisam. Ne želim da se ikad susretnem sa tim da neka ženska napušta njegov stan dok ja Izlazim iz svog, to scenu bih preplakala mislim. Uvijek sam bila, uvijek ću biti vječiti sanjar, malo više naivac i romantičar svoje vrste. Prvo ću se zaljubiti psihički pa onda fizički. Ako ne uspijeh na prvi način, nikad me nećeš imati na drugi. Neću da razmišljam. Pije mi se. Želim cigaretu, želim koktel i želim muziku do kraja. I samoću svoju. Od toga svega, samo muziku dopuštam sebi.

01.10.2018.

Qu'est-ce que c'est..

Ja ne želim jednog dana kad umrem, da stavljaju da instagram storije moje slike sa porukama tuge, žala i boli. Ja ne želim slike po fejsu i oplakivanja. Svako boluje na svoj način, razumijem. Možda je to onaj očajnički potez gdje od ljudi dobiju neku vrstu utjehe? Ne znam. Ne želim. Imam osjećaj neki da će nešto biti, ili je to samo ogromna želja da bude, ni to ne znam. Znam da je ponedjeljak, da želim ostati u krevetu cijeli dan ili eventualno ići vani sa osobom sa kojom mogu pričati o svemu i cutati o svemu. Trenutno, nemam te osobe. I da, oktobar, budi dobar, za razliku od prethodnog mjeseca.. Ono, zaista, zaista, Bože, treba mi odmor i predah od svih iskušenja! Bukvalno od kraja augusta, svaki dan mi je mozak dirnuti.

30.09.2018.

Želim..

Drugima cutati, ne kukati. Želim te ne spominjati. Ne gledati, ne slušati. Želim da bude kao da ništa nije bilo. A ne može možeš. Vraćaju mi se scene konstantno, iako se trudim da ne mislim. Ovaj naivac, jednostavno ne može da povjeruje, da si takav. Mislim da me to sad samo ubija.

29.09.2018.

Jk

Kad zaljubljenom insanu kažeš da ta osoba nije za njega/nju, naravno ide odbijanje istine. Meni niko nije govorio, sama sam sebi govorila. I mozak je i dalje odbijao. I sad, kad je stavio do znanja da jednostavno ne želi isto što i ja, ja i dalje odbijam tu činjenicu. Iako mi je lično on rekao. Ja opet uljepšavam. Ja ne znam gdje je moj inat i ponos, zašto ovo sebi radim. Ali zaista, niko nikad me nije ovoliko privukao bez ikakvog dodira. Bez ikakvog kontakta. A toliko sam pala. A tu sam slaba, kad mi neko godi psihički. I sad se mislim, šta bi bilo da sam prešla, zamišljam te neke scene, i možda bi to preraslo u ljubav. Hahahaha okej, sad se smijem sama sebi. Drago mi je što nisam išla preko svojih principa i vjerovanja, što sam držala sebe gdje mi je mjesto i što nisam posustala. I evo Jednog dedžavua, sa ovim textom.. Ako sam mogla sve dosad preboliti, mogu i tebe. Tačka. *seen*

29.09.2018.

Lekcija.

Znaš, on mene nije htio odvući samo u stan.. A skontao je da nije za kafa i ostalih stvari..ali nije ovih pola godine bilo u tome da me odvede u stan, nije. Odbolovati i ovo i nikad više ne dopustiti ista sranja. Obećavam sebi.

28.09.2018.

8 hours later..

Still know nothing. Very nice.

28.09.2018.

Ok ok ok

Ipak, smogla sam hrabrosti. Pitanje je jednostavno, šta ti i ja inače radimo tačno? Čekam odgovor i tresem se. Bukvalno.

26.09.2018.

Ovo malo..

Duše i ponosa, ranjenih, vraćam u čahuru.. Do neke druge prilike. Jer vidim ds nema fajde ni otvarati ni pokušati išta.. Jebiga. Njemu sam mrzila ostaviti seen, čitav dan pokušavam razgovor, nastavljam smišljam, i evo pukne film da više ne znam šta da napišem. Seen i od mene. Kad poželim da se javim, neću. Pisaću ovdje. Well done, izgubila si još jednu osobu, koja možda i nije vrijedna, ali ti je nisi uspjela zadržati. I znam gdje sam pogriješila i to me boli samo. Jebiga. U procesu sam moguće obnove starog prijateljstva, bilo smo predobre, u trenutnu se sve raspalo. Nisam pokušala uhrpati, dobila sam samo napade. Vidjećemo šta će biti na kafi, jedva čekam jer mi fali malo. Eto.. A fkt sam mislila.

26.09.2018.

I tako, dok sam napisala roman za njega koji ću poslati u ovo koji dan kad nađem priliku..

U glavi izmastam, a u realnosti sve fucked up. Lovely


Noviji postovi | Stariji postovi