WELCOME TO MY BLOG
Sve će proć'..I tuga i radost. Baš tu je utjeha.
CREDITS
Made:~honeeybee Visits:3585
z ' Bismillom
16.06.2018.

Hehic

Kad imaš frendicu koja ima jednog bivšeg u prijateljima.. Mi smo čudna priča, ja premlada, on prestar za mene.. Krade Bogu dane. Svi mi kažu, da pored godina i svih tih stvari lijevih, da smo bili par i po. Da smo išli jedno uz drugo, da smo bilo divnoće haha. Bili smo 5mjeseci zajedno, ja 20,on 30. Iako je bio divan prema meni, nisam mogla. Tad sam mislila da je to ljubav više ne smatram tako. Povrijedila sam ga previše, preplakala sam ga jer je to bio prvi put da ja nekog povrjeđujem, a znam da je dobar čovjek. Molila sam Boga da Mi oprosti za sve ono... I molila sam Boga da mi on oprosti jer sam ga dotukla.. Oprostio mi je. Nedavno mi je pisao na fejs, neželjene poruke, nisam otvarala. Večeras dobih i slike, sa curom.. Imala sam osmijeh, drago mi je zaista. Vidi se da je sretan izgleda i mlađe haha. Znam da je zaljubljen, vidi se po njemu. Zaista mi je drago, ali jedan dio mene je u strahu. Čekam da se oženi pa da vidim i taj feel. Haha. Javila mi se i bivša prijateljica, nakon godinu i jače. Obradovala me. Ialo je čudno pisati sa nekim ko ti je bio preblizak. Wierd day uglavnom. Noć noć.

08.06.2018.

Bbbb

Ozbiljno razmišljam da prekinem sa dopisivanjem sa svim ljudima, sa takvim načinom komunikacije sa ljudima. Više volim uživo, sjesti družiti se. Ovo me počinje umarati. Imam kao najbolju prijateljicu, zaista, sve zna o meni, ja o njoj, super se slažemo, samo jedna caka.. Dopisujemo se uvijek, njoj treba 15ak minuta autom do mene, dođe jednom-dva puta, u mjesecu. Bukvalno je molim da dođe noćiti jer ima gdje.. I jebeš ti zo, i chat i sve.. Umara me. Umara me činjenica da je i sa ovim pajdom tako.. Vrata do vrata, dopisivanje, uživo ništa. Što sebi Dopuštamo da postanemo roboti? Voljela bih da sam fazon, ajde tad i tad o ostavimo mobitele kod kuće. Živim neki film u glavi, nikako prešaltati i u realnost.

06.06.2018.

Potaknuta nedostatkom sna..

Otišla na uradim Kolokvij. Kako su ljudi stoke. Zašto tebe boli briga je l' ja učim ili prepisujem? Ti sebi, ja sebi. Zar je danas došlo do tog levela da ismijavaju ljude koji nauče, koji ne žele prepisivati? Sjela sam, čim sam izvadila skripticu na stol, vide podvučeno rozim markerom. "Jesi ti to učila?" - Pročitala par puta. Što zaista jeste tako, samo sam čitala. "Pa sa čega ćeš prepisivati? " - Neću ni sa čeg', nisam ni kontala, nemam ništa, svojim ću riječima. Ubacuje se kolegica: "Oh pa ti si sebi isprintala i skriptu čak. ",rekoh ne mogu učiti preko laptopa i mobitela, u to dobaci kolega, vanredni student, "Ni ja isto" i odvali se smijati. Došao je sa skriptom, na mobitelu. Naravno da nije ni učio i naravno da mi se podsmijavao. Okej. Stavih skriptu u torbu, počinjemo raditi, kolegica pita "Hej znaš li prvo? ". Došlo mi da bacim nož na nekog. Rekoh u skripti tu i tu se nalazi. U nje nije ista skripta. De mi daj svoju. Vadim iz torbe i dajem, bukvalno je sva pitanja, od zareza do zareza, prepisala. Ja sam zapela na jednom, znate ono kad niste dobro ni čitali pa znate natucati nepovezane riječi, ne znate konkretno. Ona ja završila, ne znam da li je rekla i hvala. Okrenula sam skriptu na svoje pitanje i samo popunila taj kraj koji mi je trebao. Dopušteno nam je prepisivati. Gledam u skriptu i pitam se da li da pregledam sve odgovore i popravim gdje sam fulala. Imam mogućnost. Ustajem i predajem. Draža mi je moja 6ica i 7ica, koju uvijek dobijem kod tog profesora, nego njena i 10ka. Kukala nam majka naša.

06.06.2018.

06.06.

Brat bratu, nisam cmoljila, kmečAla dobrih pola godine.. Sve nešto glumim jaku, emancipovanu djevojku, koja je kamen, koja ne može emocije, kojoj ne treba niko i ništa.. A kupi se dosta gluposti.. I samo čekam kad će.. I pokretač je ni manje ni više zvuk proklete gitare, zvuk njegovog glasa dok pokušava pjevati. Za svih pola godine, sjatilo se sve i sad je našlo da izlazi iz mene, nekontrolisano. Nit' sam jaka, nit' sam hladna, nit' sam išta od navedenog. Ljuska oraha spala, dočekala suha jezgra. Rekoh to jednom. Plači mala plači, ost'o sam na Rači. E moj Bora.

03.06.2018.

Lajf.

Znam zašto sam nezrela djevojčica, znam što me strah da odrastem. Mislim da ću uvijek htjeti da ostanem ovakva. Da mi problem bude to je l' se javio, ostavio seen i šta je mislio kad je rekao to i to. Ja sam optimist, ja vjerujem. Ali u zadnje vrijeme, svi parovi postaju nepar. Svi ideali padaju u vodu. Sve u šta sam vjerovala počinje da bude laž. Kažeš mi veza ili brak, ja ne vidim ništa sretno u tome. Vidim hrpu problema, vidim crnilo i tugu. 99% ljudi oko mene, onih 1%.. Ma ne znam ni ima li ih ali eto reda radi. Sjedim, gledam je, grlim je. Ne znam šta da joj kažem, jer zaista ne znam. Kaže mi da sam prijatelj, uvijek bila i ostala. Kaže mi da sam tu oduvijek i uvijek, šta god da bilo, u vezi čega bilo. Skoro sam plakala. Emotivna sam u zadnje vrijeme, a dosta gluposti se nakupilo. A kao sebi branim suze.. Do loma. Preumorna sam, natjerati se da klanjam i spavati.. Ne mogu više.

28.05.2018.

😆

Par dana uđem da rasteretim ovu svoju napaćenu dušu.. I ne znam šta da pišem. I onda se samo odjavim. Mislim da je period za muk. I odjavu.

23.05.2018.

:-)

Kao što mi se i prije 9 mjeseci, život okrenuo naopačke, tako će opet, za koji mjesec. I ja to znam. I ja to nisam spremna. Paše mi okruženost ljudima, koliko god ja bila weird i hladna, kofol. Ne ovisim ni o kom po tom pitanju, niti ću ikad. Uvijek sam smatrala da je bolje biti sam nego sa lošim ljudima. Ali to je već 700ti put da se ljudi rasipaju, jer je život takav. Danas sam se zapitala, zašto sam ja ta koja uvijek prati ljude iz svog života? Zagrli ih na vratima, poželi sve najbolje u budućem životu. I ne ostanem bez njih skroz, prepole se. Meni često ostanu uspomene.. Zašto nisam ja ta koju prate, željno čekaju? Ja sam kao neka vrsta mame, dođi kad god hoćeš - bit' ću tu. Daleko od toga da ne živim svoj život, nego ne živim ga punim plućima. Krila su mi skraćena I naučila sam letjeti tako. Nikad previsoko, nikad prenisko. Tvrd sam orah, i to mi kažu. A ne znaju da izgaram od želje da imam nekog svog, koliko god govorila sa ne bih. Nekog kome ću trčati u zagrljaj, bježati od realnosti, imati štit u ljudskom obliku. Sa kojim ću se smijati. Sa kojim će život biti lakši. Ali orah sam sa razlogom. Jer ja više ne bih da osjetim bol. Jer ne bih razočarenja. Jer ne znam da li bih opet podnijela to. Optimista sam, čudnovati. Nada umire zadnja ali i optimisti se boje, rajt? Orah samkoji je napukao i suši se. Požuri i smakni ljusku.

19.05.2018.

U moru biti kapljica slatke vode.

16.05.2018.

I talked to God about you.

Nema dubokoumnih razgovora o životu. Nema nadanja. Nema današnjeg fazona "barenja" ili ti ga "muvanja". Samo najobičniji razgovori, malo hajke i zezanja. Nikakve posebne teme. Seenovi bez belaja kad znaš da se razgovor privodi kraju. Nikad u takvoj situaciji bila nisam. Čak i sa onim ljudima sa kojima nisam uživo imala šta beknuti, imala sam u chatu. A ovdje, sve čudno. A zafali i taj najobičniji razgovor kad ga nema. Prečudno. Mislim da je i njemu tako. Ja sam zatvorena knjiga što se kaže, imala sam prilike susretati se sa osobama koji su zatvoreniji od mene, ali ovo, ljudi mili. Sad me pitajte šta znam o njemu, znam sklopiti 3 rečenice. Jedno pitanje. Zašto mi žene, nađemo nešto što mislimo da možemo promijeniti na bolje? Želja mi je bila da radim sa ljudima, da im pomažem, da budem tipa socijalni radnik/pedagog/savjetnik, jer jednostavno to volim, a i ljudi mi vjeruju pa se često otvore, iako nismo pretežno bliski. Sem njega. On se ne da. A ima tih par stvari u koje vjerujem da mogu uticati i ja se sva ushićena zbog toga. Mislim mijenjati krive Drine. Cc. Kad odem kući na par dana, fali mi ovo sve. Zaista. Uvijek ću govoriti da je navika čudna stvar. Nije ništa spešl, ali je tako drugačiji. To je.

14.05.2018.

Zaljubih se.

Put mi je trebao, zaista. Koliko umora , ali kad skontam šta sam vidjela i prošla, sav umor se zaboravi. Otišla bih, živjela bih tu komotno. Divota! Pod dojmovima sam i sada se vraćam u realnost. Tuga. 00:00 neko misli na tebe. Ima Jedan što uvijek misli. ❤

10.05.2018.

Krah.

Dani su tako ispunjeni, u stanu sam najmanje. Potroših i ovu stipendiju, ali barem znam u šta sam. Danas sam potrošila oko 50ak maraka, kupila dvoje patika, preprekul hlače i još par sitnica. Ako Bog da petak će biti divan dan, jer što drug moj dolazi, što idemo na koncert i još plus što idemo na put. Obje smo odlučile da ćemo zanemariti sve šitove koji se dešavaju, koji će se desiti, koji su obavezni.. Znamo da obje još malo završavamo i postajemo odrasle, te se probabli razdvajamo, jer planiramo malo drugačije stvari. Želimo da iskoristimo vrijeme zajedno i da se posvetimo sebi. Ne izlazimo u diskoteke, ne idemo baš toliko ni po kafama, živimo neki dead lajf. Posvetimo se pogrešnim ljudima, tješimo jedna drugu, smijemo se zajedno, brišemo suze jedna drugoj.. Pričamo o životu, planovima, mastanjima. Obje preživimo sve pmsove zajedno, iako nas svi drugi nerviraju. Znamo se u dušu i iako nekad brecnem i požalim se ovdje na nju, ona je tu. Uvijek. Naše psihe su tako slične, a tako različite. Naše poremećenosti su također tu. Ja kažem soulmate. I eto, jedva čekam sve te divne trenutke. Ako Bog da da bude lijepo. Jer zaslužujemo. Odbaciti sve, pogledati i okrenuti se sebi. Laku noć.

08.05.2018.

Ne znam.

Znate koju ja bol osjetim kad vidim da je neko nepismen? Mene srce zaboli, meni je te osobe fakat žao. Ovo ne govorim za osobe koje se prelete/požure / neki X razlog se desi, pa nekad nešto pogriješi. Mislim na one kojima je kao dobar dan napisati "neznam, nemogu, ne očekivano, ošao, trenArka, prebiJo, raSbudio.." to su samo neke blage stvari, čitala sam i naišla na gore. Kako? Kaaaako? Imaš minimalno 8 godina škole, gdje naučiš najosnovnije stvari, i ti napišeš "neznam" spojeno? Ne znate koju patnju osjetim dok se trudim da mi ostane spojeno.. I onda kad mi neko napiše "skont'o, k'o, jest'" i druge stvarčice tipa tih, ono, melem za oči. Ma šta za oči, za mozak. Te osobe su mi automatski draže . Again, nisam osoba koja će ikad ikog gramatički ispraviti, progutam onu knedlu koja se pojavi i pravim se da nisam pročitala. Pokušavam bar. Zar smo došli do toga da se iZčuđavamo kad neko napiše nešto ispravno? I da to bude wow? Žalost. P. S. Danas mi se bije.

06.05.2018.

Šejtanluk.

Nekoliko sati prije nego što će sve početi, rekoh samo da mi je lijep. Rekoh sebi buncaš, mani se ćorava posla. I eto, nakon nekoliko, baš taj coravi posao me nađe. Još rekoh šejtanluk je sve to, rekoh, ali džaba. Moj mozak odbija to. Neki dan rekoh zašto me ne pozove normalno vani.. Danas dobih i to. Ja osmijeh sa lica nisam skidala, i samo se notam, na šta će to da liči, gluho bilo. Želim se samo družiti sa njim, a to će biti teško jer.. Njegova faca.. I kaže, Senada, čovjek je toliki hajvan, i ono malo duše što ima, šejtan mu je dso da mu bude teže. Eto tako. Ništa pametno od mene.

03.05.2018.

Sveta dva, različita..

Bila sam u kafiću sigurno 2 sata, i tek na kraju sam ga skontala.. I to on mene nije.. Ima tako prekul facu, ne znam, sve ove misli koje imam, su zbog one face.. Da izvinete, prejebene i presesi. Ali.. Uvijek ali.. Piva na stolu.. Mora biti nešto.. Eto, znam da ništa od nas.. Ne dam to sebi. Ne ide vjera i alkohol, ne ide namaz i lik sa pivom.. Iako na prvu ja ne izgledam kao vjernica, jer nisam pokrivena, a furam taj neki stil i dont ker kaže. I ne idemo, zaista nije ni film lajanje na zvezde da kaže da će doći do sudara.. Nema sudara jer će biti krš.

27.04.2018.

Diagnose.

Život sa ovom "bolom" je malo teži, iako nije ništa opasno. Nego samo drma žestoko na psihu, pa onda, jedan dan imam volju i snagu da osvajam cijeli svijet, dok drugi dan kukam i ne znam zašto sam živa.
Do neki dan sam imala volju za poslom, dali mi broj, moram se javiti jednoj curi, koju slučajno poznajem. Ona zna priče o meni, sigurna sam. I meni se to već ne da, jučer sam se natjerala i da odem.
A neki dan sam htjela i ganjala životom mailove i slala. O tome vam pričam.
 U neobjavljenim postovima, stoji samo (1)..O tome kako sam se ja javila kao poslovno pa ostali pisajući..Al' nešto mi se ne da  objaviti. I ohladila sam, baš od te noći. Zašto, ne znam...Samo eto, mrzim ove faze kad se zalijepim kao muha za govno, pa onda odletim i ne vratim se nikad. Nadam se da se vratiti neću. Da se ne lažemo, lijep je i dalje. Sve je i dalje, samo eto moj mozak danas ide u fazonu da je veliki X. Izgleda dok ga ne vidim.
S
inoć sam zaspala vrlo rano, jer prethodnu noć nisam nikako, skoro. Onako, oči jedva držim, čekam da me prebaci, čujem lagani zvuk gitare..Kontam večeras nije glasan.. I onda, u dalekoj pozadini, tiho, najtiše..Svira pjesma kojom se doziram zadnjih dana...

"Do I wanna know, is this feeling flows both ways, was sorta hoping that you'd stay, baby we both know that the nights were mainly made for saying things that you can't say tomorrow day.."

Zaspala sam sa smiješkom..Jer eto, ne znam.. 

25.04.2018.

.

Bojim se za sebe, za svoju psihu. Nisam više ono što sam bila, i to me brine. Ne znam da li temperatura utiče na ovo, ali ja ne mogu više. Rado bih izvadila ovaj mozak i tukla ga dok sve i jedan dijelić ne zamre. Gušim se u svojim mislima, nadanjima i maštanju. Guši me iluzija. Ili je realnost ta koja me guši? Znam da imam još mrvu snage.. I da ne ide više. Sve kukavice završe isto. Tako nam i treba.

24.04.2018.

Well..

Ja ne volim one kuknjave i priče o momcima, muževima, a rafali idu na njih. On ovo, ono ovo, on ovakav on ovakav, ja više neću, blablabla. Požaliti se i potražiti savjet je jedni, a pričati na razglas kako se ne bi udala da je bila pametnija i slične izjave, čupaju mi živce. Sa momkom kad više nisam mogla, raskinula sam. Notala se, dumala se neko vrijeme, skontala da nisam happy i skontam da sam sama sebi kriva zbog svih propaćenih stvari. Welcome to adulthood. I onda, kaže dat ću mu još jednu šansu, nakon što on mjesecima prije, u više navrata viče izađi iu kuće, kupi svoje stvari, neću više da te vidim. Bože, sačuvaj me zoga, zaobiđi me tog iskušenja, svako zna svoje. Ali ŽENO, AKO JE JEDNOM (A NE VIŠE PUTA), OPET ĆE. Da razmišlja, nr bi niti jednom. Ja vrijedim zaista za jednu okej osobu, bliži krug prijatelja znaju kakva sam. Znaju da ne volim nespodobno muško, znaju da ne volim razliku između muška i ženska, ali ja isto tako znam da sam tako naivna, da ću završiti sa jednim takvim. Padamo na takve sitnice, zadovoljavamo se tako malim stvarima, eto još mu ne kažemo hvala što si sa mnom. Ja inače, u teoriji i u praksi, radim isto, ne pričam jedno, a radim drugo. Ali sad, mi tako pucaju svi ovi dijelovi, živci, sabur, dojadilo mi je sve, i postaje mi se osoba kakva ne želim da budem. I onda odlučim, de da još odsaburam, biti će inšallah nešto lijepo sigurno. I tako, iz dana u dan. Well, good morning folks. 😊

23.04.2018.

Sabr.

Kažu sabur nije da čekaš nešto da se desi, sabur je ono kako se ponašaš dok čekaš to nešto. E pa eto, ja šizim. U svim tim fazama, mislim da će me ova dokrajčiti jer nemam više strpljenja. Molim Boga da mi da još, ali jednostavno, preumorna sam. Preumorna od ničega. Želim sreću, a nema je na dunjaluku. Ubijaju se dvije osobe u meni, ova normalna, pobožna. I ova pod uticajem šejtana. Ya Rabbi.. Pomjeri vrijeme na neke sretne trenutke. Red je. P. S. Samo pojava njegovog lika, okrenutog leđima, napravila je osmijeh na licu. Da, toliko sam skrenula.

20.04.2018.

Razočarenja.

Dobih inspiraciju.. I sa jednom blogerkom, i sa jednom bliskom osobom.. Eto, došlo mi da razmislim. Koliko ti je neko prijatelj, ako to ne kaže jednu vrlo bitnu životnu promjenu? Kaže ti par dana poslije? Onako lajfčejndžing je stvar. I razumijem, dok se utisci slegnu, dok se prekontas. Razumijem to ona, danas se čujem tobom, potom ti ništa ne kažeš novo, a ima opet. I opet isti slučaj, još veći od prijašnjeg ovog. I ja to saznam preko slike na društvenoj mreži? Rili? Prijatelj? Ja tebi prijatelj? Kažu mi da sam budala, vrlo često, jer vjerujem ljudima, jer vidim samo dobro.. Evo, vidim ja i negativne stvari, samo eto, nek su oni sretni, nema veze što mene povrijede. Pa treba biti takva vrsta budale.. :-) Mnogo ljudi me razočaralo, samo jer sam smatrala da će svako da vrati istom mjerom koju ja dajem. Ni više ni manje, baš isto.. Ma pristajem i na manje, samo nemoj nikako.. I da, baš nikako potrefi. Divnoća, opet. Falit će ni zvuci njegove gitare ovih par dana.. Nisam ti rekla, nisam ti napisala, ali break a leg, have fun. Peace out.

19.04.2018.

Wierdo.

Kako je sada glup feel, kad vas dijeli vjerovatno 30ak cm zida.. Čujem ga kad gleda tv, kad svira, kad uđe u stan, kad otvara prozor.. Tako blizu, a tako daleko. Dala bih se u ovo, da vrijedi. Nego znam da ću dati ovu svoju dušu i da opet neću biti sretna. Ali eto, sve je tako lijepo i izmaštano, sve dok se ne desi. Možda je i bolje da ostane ovako.

16.04.2018.

Here we go again.

Kažu da previše vjerujem u ljude, u njihovu dobrotu, da sam previše optimista. I govore to kao nešto negativno, a zaista, takva sam i smatram da je to neki plus. Najgore je od toga svega, što i kad se razočaram, ja i dalje pozitivna i puna nade. Vrijeme čudno došlo, ja sam budala. Ali that's me dude. Kako volim početke, bilo čega, kad su svi fini, bez mana, ama savršeni. A da odmah skinemo maske?