WELCOME TO MY BLOG
Sve će proć'..I tuga i radost. Baš tu je utjeha.
CREDITS
Made:~honeeybee Visits:8709
z ' Bismillom
16.12.2018.

Još ti se nadam..

Greška roditelja je što ne uče djecu da naprave sami svoj izbor, no matter what. Ustvari, greška mojih roditelja. Slijepo bih pratila njihova ubjeđenja i vjerovanja, radila kako oni kažu. I kad bih skrenula na svoj put, bila bih u strahu, sa upitnicima više glave, šta će oni na to reći. Kad sam se borila za neke stvari u životu, koje ja želim a oni ne žele.. Završila sam tako što su opet oni pobijedili. Nisam dovoljno jaka da preko njihove pređem. Tada sam rekla, ni zbog koga se više ne borim, nemam snage. Od tog događaja, postala je ova nova osoba, nova ja, koja ne zna kako i šta želi, koja se ne bori, koja je postala umrtvljena, iako mi svi govore da živnem. Nema fajde od biti živnut, živ, borben.. Jer opet na kraju, završim na istom. Been there, done that. Zato sam za opciju slijepog praćenja. Zato sam za opciju da mi ne treba niko u životu, da sam dovoljna sama sebi.. Da nađem posao, renoviram stan, renoviram sebe.. I živim dok ne umrem. Mrzim biti kod kuće, jer ubiju u meni i ono trun života što imam. Napetost otkad znam za sebe, možeš rezati nožem. I čude se što ne idem kući često.. Dam im one sitnice, fine i neke sebične razloge, a one prave niko ne zna. "Život ispred mene, a ja gledam u svoju majku od 80 i koju godinu.. I da mi je biti da njenom mjestu, čekati smrt." - riječi ove dvadeset(još ne)trogodišnjakinje. Poyy

09.12.2018.

Well

Nedjelja, kiša.. Očistim stan, okupam se i čista legnem u čisto. Ima li ljepšeg osjećaja? 😊 Raspoloženje varira previše. Opet odgovor na stori i opet mi se u glavi vraćaju filmovi kad mi se i prije javljao na svaki. Uvijek kratko odgovorim i ne pokušavam nastaviti razgovor dalje.. Već treći ili četvrti put. Danas sam krenula, imala sam smiješak i odlučih da stanem. Ne želim se vratiti na staro, ne želim se navikavati i završiti na kraju u sobi sa žešćim napadom panike, uzrokovanim sa sigurnošću mogu reći, zbog njega. Ne želim remetiti svoj mir koji pokusavam naći. I kad želim pokušati shvatiti zašto se i dalje javlja i čak on potiče razgovor na malo uvrnut način, znam da nema poente. Eto, cucemo se kao dvoje ljudi koji se "privlače" ali se nikad nisu privukli dovoljno, jer je jedno od njih neko ko ne želi vezati se. Klasična priča, bulšit. Kad mi je rekao da je to sve jer je izišao iz duge veze, rekla sam "hvala što si iskren", meanwhile he was drunk as hell haha. Istu noć je rekao da sa mnom vrijedi pokušati sve to, jer sam vrijedna toga. Uvijek me te riječi dotuku, kad ih se sjetim. Optimizam kod moje prijateljice koja je prokomentarisala ovo da je izišao iz duge veze, a za sebe inače kaže da joj je ljubavni život 3+3(?) tj. 3 na 3 mjeseca, jer poslije prva 3 mjeseca uvijek ostane sama.. "Šuti, to znači da je lik u vezi ozbiljan, da nije neka budala, sposoban je održati vezu dugo", samo sam se odvalila.. Jer baš taj što može održati vezu dugo, eto mene samo želi u krevetu.. Dugo. Ironija, nije li?

07.12.2018.

Smrt.

Razmišljate li ikad o tome, da ste umrli prije nekoliko godina, kako bi to izgledalo? Zamišljate li reakcije vaših bližnjih? Zamišljate li da se to sutra desi, šta bi sve krenulo drugima niz ili možda čak uz brdo? Opet mi se javlja bol srca, lupanje, nedostatak kisika.. Samo čekam da me drmne šta, inače sam hipohondar žešći.😅 Davno, mnogo davno, doktori su rekli da me jedan milimetar dijelio od života i smrti, rekli su tačnije da sam bila na liniji između to dvoje. Nisam bila dovoljno velika da shvatim šta sve rade, ali nekad kad se prisjećam, osjetim i dalje onu jednu vrstu bola. Kad to pričam ljudima.. Uvijek se sažale, a ja pokušavam na što smiješniji način da ispričam nešto pretragicno. Pa mi se čude što tako pričam, ali valjda s tim krijem taj neki strah. Ili ne želim da me žale. Zamišljam kako bi bilo mojima, dosad bi se već navikli da me nema.. Mama se naježi kad to izgovorim.. Sada, da mi se to desi, ne znam. Šta god da napišem, ispalo bi da to sebi želim, a ne želim.. Samo eto, u zadnje vrijeme razmišljam kako bi se mnogo toga olakšalo.

06.12.2018.

182 post o tebi.

Sanjam mnogo čudne stvari, to je neki moj thing. Budim se užasno raspoložena jer me u snu sve dotuče. Činim za sebe sve neke sitnice koje znam da bi me učinile sretnom, i sad zasad djeluje. Kao da se potkupljujem,tako mi to izgleda. Čuli smonde opet.. Rečenicu duže nego inače, zaista se pretvorim u grč sama od sebe. Ne mogu dopustiti sebi opet isto i onda radije budem malo distancirana. Nemam više onaj neki fil. Vidjela ga nisam mjesec dana. Fali mnogo samo za ono hajkanje svo. Jučer, dok sam čekala prijatelje da dođu, razmišljala sam naravno o njemu. Ono šta bi bilo, kad bi bilo. Da je htio nešto normalno, znam da bi oboje bili hepi, ali to tako očito ne ide. Drago mi je što me prošlo ono ludilo u koje sam bila upala. Sad mozemo biti valjda neki prijatelji slash poznanici u dobrom odnosu. Na posao me nisu primili, drugu curu su. 5 dana Probnog će mi bar biti plaćeno. Očito im ne pašem.. Ah, pitam se samo kome ću pasati. Nisam se potresla, čak sam i priželjkivala. Ne želim da se nerviram oko nebitnih stvari, ne želim da bi srce tandrče bez razloga i ne želim dodatni haos u svojoj glavi.

02.12.2018.

Sitniš.

Prva nedjelja u dužem vremenskom periodu koja nije bila depresivna i tmurna, nego čak naprotiv, normalna i prilično sretna. Ošišala sam se, idem sve kraće i kraće.. To me čini sretnom. Ganjala sam prijateljici film, on je zaista za to meni majstor bio, svaka njegova preporuka kapu mu skidam. Mislila sam da ću moći, ući u chat i listati do prije dva tri mjeseca da nađem one naslove.. Pročitala sam možda chat vremenski 5 dana, imala sam osmijeh na licu i veliku nostalgiju.. Izašla sam i rekla da ne mogu naći.. Ona me razumije. Uđem na viber.. Nakon što smo razmijenili brojeve, a ima tome 4mjeseca možda, slike nam uvijek iste. Ja sinoć svoju primijenim. On danas svoju. Gledam ga i tako je divan. Opet izađem. Taman kad napredujem, nešto se desi da se vratim na početak. Koji napredak..

01.12.2018.

Jedan od onih dana, a svaki je takav..

Taj muški mentalni sklop nikad neću razumjeti. Opet odgovara na stori.. Ne vraćam se na početak, nego samo budem u grču. Ti si uvijek bio grč.

29.11.2018.

That's what she said

Fun fact about me; ne razumijem se u auta. Znam one glavne marke i to je to, nikad ne nije niti će me ikad to zanimati. Trebalo mi je par dana da skontam koje je baš tvoje auto ispred zgrade i sad psujem sebi svaki dan kad vidim onog lavića po gradu. Sad sam naučila, faking pežo haha. Posljednja dva dana, tu je, na istom mjestu kao ja. Znam da jeste ali ili ga ne skontam na vrijeme ili sebi ne želim priuštiti to da gledam u njegovom smjeru, bar sam u tom najbolja, ignore. Dva dana zaredom, vidim iste likove i iste situacije. I u ova dva dana, istu reakciju imam. On je samo navika.. Da nađem sebi drugu zanimaciju, da dođe sad neki X lik, sve ovo bi palo u vodu.. Samo, ja ne želim nikog. Niti iko želi da se toliko trudi oko mene, jer of kors, ko sam ja.. Samo jedan tvrdi orah. :)

28.11.2018.

Majstor za killanje mooda.

Napisala sam jedan post, pročitala ga kompletnog i kad sam vidjela koliko je očajan, bolestan i *nolifer*= ctrl+a -> delete. Volim mučiti svoj mozak, volim izgleda kad patim, volim bol.. Volim umisliti situacije, volim već sagledati svaku opciju i volim unaprijed isplanirati sve. Tako i ovo. Jutros sam u glavi iz njegovog stana ispratila djevojku, vrlo lijepu. Ja izgleda moram preseliti da se riješim ovog osjećaja u sebi. Hell. No.

26.11.2018.

🍒

Mon cheri.. Ponovo se u meni nakuplja mnogo toga, a ni sama ne znam otkud da krenem pisati. Pa stoga, neću ni pisati puno. Dva pitanja, da li se dobro zaista dobrim vraća? I drugo.. Za muškarce koji nalete ovdje.. Zar ste zaista, zbog seksa, spremni na toliko nekih stvari? Shvatila sam, da bez obzira bili u šemi, u vezi ili bilo kojem odnosu, muško će gledati samo to, da dobije išta.. Zato volim što ostanu suhi kad pomisle da ću im ja to omogućiti, naletište na pogrešnu. I onda moja luda naivna glava pomisli, možda zaista nije samo zbog toga. Uvijek isto pitanje imam, a nije mi dao konačan odgovor.

26.11.2018.

Obrtaj za 180- swing moods

A kada padne noć, ja zovem upomoć, jer tebe nema tuu..

25.11.2018.

Čru.

Kada počnete konačno realnije da posmatrate stvari, shvatite da ti, zbog kojih ste razbijali glavu, nisu nimalo posebni. Vi ste im dali sve to.

23.11.2018.

Očaj.

Kad krene uz brdo, krene pošteno. Kad krene niz brdo, isto tako. Shvatila sam kako je raditi kod privatnika u 5 dana, iako su prema meni bili blagi. Rekli su da će me zvati. Iako sam nastavila dalje i kad je cura druga odustala. Oni opet ganjaju kandidate. Ali neka haha. Opet ću imati vremena kako je krenulo na pretek i već se kontam kako ću se sjebavati laganini. Jednu glupost u vezi njega sam uradila, neću pisati šta.. Samo ću reći da sam ja nešto 'izgubila', on je trebao naći. Međutim našla je njegova mama, dala njemu da meni da, on ostavio gdje se i našlo da nema doticaja sa mnom.. Ja opet "nisam vidjela", da bi mi danas napisao hej mislim da ti je ispalo, ostavio sam ti kraj vrata. Ja se uredno zahvalila i on ima naznaka da piše dalje. Napisala sam još nešto poslije i onda lajkala njegov odgovor. Htjela sam samo da razbijem ovo nešto da se mogu javiti kad mi zaista zatreba. I uspjela sam haha. Jedva čekam da ga sretnem da vidim jel' me prošao, jer ga nisam vidjela, od onog crnog ponedjeljka. I eto.. Volim život gdje imam obaveze i ne mislim ni na kog. Želim da umanjim i ovdje ulaziti, ali svaki put kad to kažem, napišem 7 postova odmah poslije.. Tako da.. Winter is coming.

21.11.2018.

Pi:s off.

Ljudi su đubrad. Lekcija 1. Ljudi će uvijek biti đubrad kad im pokažeš da mogu biti. Lekcija 2. Želim svoj svijet okružiti zidinama i da ostane zauvijek. I da.. I dalje te se sjetim.. Uradim pokoju glupost ali to, fali mi ona neobavezna konverzacija i skretanje misli.. Novi dan, nova nafaka.

19.11.2018.

19.11.2018.

Prije tačno mjesec dana, najsretniji dan, diplomski i sve ostalo. Kako se svašta promijenilo i kako prođe prebrzo.. Preživjela sam danas, prvi dan.. i ovo je možda jedan od najumornijih dana jer se susrećem sa svačim po prvi put, a sva u strahu.. Ali prošlo je okej. Divno je kad nemaš vremena razmišljati i namišljati, ja sam opet i to stigla.. Ali ono, traje na sekund i ideš dalje, jer nema se vremena. Voljela bih da ostanem čisto zbog toga. Zbog psihičkog zdravlja koliko god ga ova druga strana rušila. Od svih ljudi kojima ću biti okružena, dvoje mi se sviđa, od 20. Dobra sam zar ne, mnogo govori o meni. Eto, sad ostatak večeri razmišljati malo i ići na spavanje. Život odraslih.. Kofol.

18.11.2018.

zzZ

Mnogo sam nervozna i imam ogromnu tremu. Znam da će proći i da je to sve jer se prvi put susrećem sa ovim. Ali tješim sebe i govorim da biće odlično kao što je ispalo sve i dosad na putu moje karijere. A ljubav.. Ljubav će upaliti jednog divnog sunčanog dana.. Wish me luck, I really need it! :D

17.11.2018.

?

Razumijem druge ljude, zaista se trudim u tome što više, jer nikad ne znaš ustvari šta i kako je.. Dok se ne desi tebi. I ne volim osude, iako često, ljudski pogriješim. Nešto razmišljam.. Opet naravno.. Na dan diplomskog, bila sam presretna. Zaista, taj dan je meni štimao od početka do kraja, ništa se nije loše desilo meni i bila sam presretna. Sem jedne stvari.. Ona, opet. Namusita sve vrijeme jer se posvađala momkom po 700ti put ali neće da kvari atmosferu sa tim.. Ali faca joj :| okej, razumijem, nije ti ni do tebe, došla si ipak da me podržiš, zaista hvala ti na tome.. U jednom dijelu, završili smo tješeći je, a ona plačući. Dan poslije sve je štimalo opet. Okej. Danas.. Imala sam opet razgovor i od ponedjeljka počinjem probni rad. Nadam se da će sve stimati i da ću ostati tu. Slučajno sam joj rekla jer se nametnula ta tema, a nisam ni planirala reći da su me zvali.. Jer jedina ona nije pitala od svih ljudi koji su znali da očekujem poziv. Javi kako je prošlo, zadnja rečenica. Javljam da je prošlo super, ona već ima novi događaj koji je tragičan u vezi njenog prijatelja, nebitno nejse, dobila sam jedno super i čestitam. Kao reda radi. I ne spominjem više ovu uzbuđenost koju imam jer mi je to prvi oficijalni posao, gutam i sebi i radujem se sama. Jer što si stariji, imaš manje ljudi, zaista. Zadnji put smo se vidjele mislim 20.10. Što znači da će sad mjesec dana. Razumijem radi, do 2. Umorna je. Ima vikend. Bolesna je, pa todice kod nje. Sve razumijem. I eto, jučer i danas ide sa momkom. 30dana, ti nemaš vremena za kafu od pola sata? Očito se vide pririoteti. I eto, sve me to toliko dotiče, i mislim da ću joj sasuti sve. Ne mogu biti podrška nekom ko je ovakav, zar ne? Divno je što opet svoj jedan hepi dan, darujem nekom drugom. Opet.

16.11.2018.

I'm addicted to you

Moj mozak me izdaje. Kad sam ljudima, okej sam.. Trenutak kad ostajem sama, he pop-up in my head. Aj keeeent tejk it enimor.

15.11.2018.

Can't stop

Cijeli dan sam sa ljudima i ne mogu se skroz opustiti i skoncentrisati na njih, jer mislim na onog što ne misli na mene. Opet. I opet. I smorih se ovom pričom o njemu, ali zaista, nemam kontrole nad ovim i ne znam zašto ne prestaje? Naletih na ispovest, gdje kaže zajedno su dvije godine, ali nisu oficijalno. U početku su se viđali samo po stanovima jedno drugog, kasnije u javnost i eto nikad nisu ozvanicili ali se vidi nekako da se volU. I eto ga, dosta za početak razmišljanja, šta da sam.. Ali imam feel da bi bilo sve drugačije ali caka je što ja nisam takva. Što kod mene nikad stvari nisu bile spontane, sve je planski, sve je po psu i pravilima. Ja tako volim. Ne volim rizik, kad ne znam šta će biti. To je dosadno, ali eto, to sam ja. Kontrol frik. I onds, razum kaže "he is just not into you" i kažem mu da kontam to, ali opet, onaj drugi dio mene smišlja nešto lijevo. Mrzim to što nikad nismo raskrstili. Što se završilo ovako mutavo. Mrzim..

15.11.2018.

Am I a bad person?

Je li to toliko loše što mu želim da se osjeća kao i ja? Na sekundu bar. Sav ovaj hrkljuš koji je izazvao, da ima i on, jer nije fer da samo jedna strana nastrada. Or it is fair?

14.11.2018.

Želim biti sama, ne želim ipak.

Išlo mi se vani, ali se nisam htjela javljati nikome, jer.. Eto, ostaću kod kuće i uživati sa psihom. Na kraju zovu i ja kažem da preskačem večeras. Ostala sam kod kuće i sad.. Ubih se bukvalno. Razmišljam previše i ne, ne samo o njemu, o svim stvarima koje se vuku duže vrijeme.. O prijateljstvima.. O svemu. Opet ću pisati o njoj, a zaista me muči. K'o prst i nokat smo.. Bile, valjda smo i sad. Razumijemo se, slične stvari u životu smo prošle, bila sam uz nju kad god me trebala, bila je tu kad sam imala katasatrofa stvari.. Bile smo tu što se tiče školovanja, slavljenja, svih faza koje smo prolazile. Znamo se 4 godine već, nikad se nismo posvađale. U zadnje vrijeme uviđam samo, da me handri kako hoće. I ja puštam. Naravno da puštam. Dva puta me izradila za vani iako je obećala, i otišla sa drugim ljudima. Uvijek se dopisujemo jer nikad ne dolazi i ne tovena kafu, iako je svaki dan poslom u gradu. Za momka uvijek ima vremena kad on kaže da će izaći. Nebitno šta, kako, gdje, ko.. Otići će. Nismo se vidjele evo dobrih mjesec dana ja mislim, a mene dopisivanaj umaraju. Izlazim sa drugim ljudima svaki dan ili svaki drugi ali se ne dopisujem, ugovorim kafu i ćao. Mislim da se više nr znam dopisivati, ja samo nestanem iz chata, i vratim se kad mi se cefne. To odbija ljude, to nije fer prema njima, ali ja zaista ne mogu. Ona me podsjeća na njega, jer, dopisivati se može, vani ne može. Haha. A nemam snage prekidati druženja, nemam snage reći joj ovo, nemam snage za ništa. Ja sam pustim. I onds ovako kukam. Samo sam mnogo umorna.

13.11.2018.

Faljenje.

Ne znam da li mi fali dopisivanje ili on kao osoba? Ili je sve to u glavi i sve što razmišljam je samo navika? Zaista, ne fali mi pisanje, od toga sam umorna. Ali mi fali njegovo valjda prisustvo. Mislila sam da ću čitati chat iznova, ali ja još nisam ušla ali zato na viber gledam kad je online. I to me ubi. Znam da bi mi pomoglo da obrišem broj, ali nekako ne želim to. Sve su ovo čudne faze odvikavanja, to znam. Samo, odvikavanje je teško samo po sebi, kamoli ako ti je droga na dohvat ruke, uvijek.

12.11.2018.

'cause it was almost love..

Legla sam i naravno, ostavim prostor za njega. Navika. Razmišljala sam o tome kako će jednog dana doći i reći da mu žao zbog svega. Sanjala sam ga kako mi to isto govori. Sad nailazim na jednu ispovest i tako je tužna i tako mi je fazon da je on pisao, a znam da nije. I mnogo mi se plače jer pms, a ne želim jer ode šminka. Čekam prijatelje i idemo na kafu. Ljudi liječe, da. Ne uvijek, al' skrenu mi misli. Volim što ustajem rano. Što radim korisne stvari. Danas je sunce grijalo. Otvorila širom prozore, legla na krevet i upijala one zrake. Nekad, zaista, treba malo za sreću. Ali isto tako malo, i za tugu.

11.11.2018.

Trenutak u kojem fališ.

Imam problema u porodici sa jednim članom. Dolazi samo kad nešto treba, oduvijek sam gledala te probleme ali bila sam mala, nisam mogla pomoći. Sad kako sam starija, odlučila sam pomagati joj. Ako ne njoj, djeci njenoj. Nevaspitana, odgoja 0% ali sve sam trpila, ukazivala šta trebaju i šta ne, jer realno, kod kuće im nema ko to ukazati. Ali onda te bukvalno poseru. Jednom. Ti očistiš govna. Ono opet, svaki put sve više i više. Toliko scena sa njima da su trenutno blokirani. Da ih niko ne želi više u svom životu, jer jedino što donose su sikiracija i stres. Od tad ih često sanjam, progone me u snovima, volim reći. San kao san je normalan, ali ja se budim mokra, preznojena, ubijena u pojam. I počnem psovati, jer eto..znam da sam pokušalas, nije išlo, a opet se meni vraća dok oni mirno spavaju. Nema logike. Nejse, imala sam pregrozan san, kapa sa mene.. Inače sam tebi prepričava a ti si sve okretao na šalu i uvijek bih zaboravila. Njdjdhdbxbd. To je sve, laku noć.

10.11.2018.

But he was, chasin' paper..

Časna pionirska, tebi, da neće završiti na ovom!

10.11.2018.

Ode mati još jednom..

Jednostavno, đe da ne opsujem? Stavim stori, majself and me.. Odgovor na stori.. Ni više ni manje on. Da mu se lajka. Ukratko. Jebem ti mozak muški prokleti i glupi! Zašto misliš da je okej javiti se nakon 10ak dana, eto, zašto me ne ostaviš sad na miru? *Edited* zaista me ostavio na miru. Čudno i komplikovano muško. 😂 dios mio.

09.11.2018.

Kad si sam, kad je svee tužno ti se seti njeee

On je u drugoj državi, svirka. Znam preko društvenih mreža, samo posmatram. Još stoji neotvoren stori. Odlučih večeras biti žensko, srediti se više nego inače, ne razmišljati o njemu i lijepo se zabaviti. Well.. Prvi kafić, ova pjesma.. On mi ju poslao, nisam prije ni čula je. Okej. Odmah sam ga se sjetila, gutam knedlu - idemo dalje. Sjedili smo kratko, idemo i drugi kafić. Samo sjedamo, opet ista pjesma. I was like " okay, kontam, ne može proći i izlazak da ne mislim o njemu, tu si i kad te ne želim.. Okeej.. ". A naravno, na izlazu iz stana, srećem njegovu mamu, namjerno sam poletila da je sretnem. I namjerno ću sad biti prefina, preljubazna i preeekjut. Eto, na njoj ću ispoljavati sve. Jebala sam mu mater čim sam je vidjela, znam da nije fino od mene ali.. 😬 Meni je kul, ko zaista može, da se ne veže i da se bude u kul odnosu. Ja ne mogu. Ako mi se sviđaš, ili ću reći i uspjeti ili reći i sjebati.. On neće da se veže. Za mene. Toga sam svjesna i okej. Prođu mi kroz glavu hrpe stvari i tek sad vidim o čemu je pričao i na šta je mislio.. Ja zaista ne znam koji klinac je meni bio i zašto sam se trudila da budem neka savršena? Da nisam dovoljno dobra? Ova pamet se okrenula. Imam fino društvo i sejtansko. Ovo drugo me nagovara da pijem.. Još se ne dam.

08.11.2018.

Bum

Zaista se trudim. Okupiram misli, izlazim vani, ustajem rano, liježem rano..kuham, slikam, čistim, gledam serije i filmove.. Sve da ne mislim. I većinom funkcioniše. Dok se nisam evo vraćajući kući, pošteno rastužila. Srela sam mu kolegu i curu mu. Šetaju. Ja se vraćam sama. Samo mi je kroz glavu prošlo, zašto sam morala naletiti na tebe, zašto nas dvoje ne možemo šetati i zašto sam toliko ušla u to sve? Zašto dajem dijelove sebe, hoće li biti išta od mene, ijedan normalni dio, za onog koji je pravi? Pod uslovom, da pravi za mene postoji. Toliko mi je teško, samo jer znam da bi bili kul. I toliko mi je teško jer znam da nisi ni pokušao. Jebiga, zbog nečeg je sve baš ovako.

08.11.2018.

>.

Hajd' odseli se molim te. Živim za dan kad ću živjeti sama. I radije ću biti sama do kraja života nego živjeti sa insanom kao što si ti.. Aaaaa

07.11.2018.

The pursuit of happyness.

Film sve preporuke. Skontaš da imaš krov nad glavom, da imaš šta jesti, da si zdrav.. I da bez ljudi, itekako možeš.

06.11.2018.

Dark Paradise

Sedam dana kako se nismo čuli. Najduže ikad u posljednjih pola godine. Mnogo čudan osjećaj i ne znam kako de osjećam. Okej je sve, malo fali ali može se. Imam fil da ću uskoro sresti ili čuti neki curu u njegovom stanu, što ne bih htjela. Danas su mi spominjali jednog njegovog prijatelja, kroz priču. Nisu njega spomenuli, a realno, ovo društvo i ne zna za njega. Mislim da me za dosta stvari slagao, što mora da znači ali eto.. Možda dobijem posao, možda ne. Mnogo bi mi to trebalo u ovom periodu života no vidjećemo. Baš se čudno osjećam.. Sa drugim ljudima, jednostavno nemam taj klik koji sam imala sa njim. Jbg. Mnogo bezvezan post kao i ove moje misli .

06.11.2018.

What the hell..

Navika je čudna stvar. A još čudnija kad prestane biti navika. Kako se tijelo, psiha mora prilagoditi i kako jeto ustvari težak proces. Ali težak je samo, dok se ne navikneš jelte. Bog mi je uvijek slao čudne signale. Da, još jedan post o njemu.. Ali zaista.. Kad smo bili dobri (hahah dočekah i ovaj level da napišem), ja bih zaspala uvijek usred chata ili on. Prestali smo govoriti "izvini, ja zaspala",jednostavno išlo je tako. I guess what, ako on zaspe, probudi se usred noći i odgovori mi. I još jedan guess what, baš tada, u ta gluha doba, ja se probudim prije poruke na koji minut, i obradujem se kad vidim da je u isto vrijeme. I obrnuto. Znala sam oko 5 ustati, odgovoriti i on magično odgovara jer se i on probudio. Then.. Svako jutro, u kojem sam na ustala rano, ustao je i on. Čujem ga, tako znam. I evo, sinoć.. 5min. Da sam zakasnila kući, srela bih ga. U sred noći sam se probudila, i čujem vrata od njegovog stana. 3:23 piplsi. Otvara kao da je u sred bijela dana. Silazi niz stepenice. Onako budna, kontam wtf jer eto, primorana sam da čujem. Vraća se nakon 5min, opet onim vratima i ključevima, kao da je dan. Počela sam razmišljati.. Ali rekoh sebi, "imaš sutra bitan dan, idi spavaj i odmori". Ustala sam evo prije sat vremena, vidim i on je. Haha neću više, samo mi je zanimljivo kako uvijek usklađeno bude. Well, danas imam novi događaj u mom životu, i nemam tebe ds me tjesis. Nemam još jednu blisku osobu da me tješi.. Ali zato ću zapamtiti ovaj dan po svim drugim ljudima koji su uz mene. Samo ću reći, poželite mi sreću, jer mi ovo danas mnogk treba.

05.11.2018.

:-)

Ne znam da li su ova variranja raspoloženja eto što sam takva inače i bez pmsa ili što me to tare.. Želim da budem stara ja, da budem nasmijana i sretna. Da me duša ne boli, da ne osjećam da me nešto izjeda. Želim da budem psihički dobro, da nađem my inner peace. Nekad sam kuhala iz ljubavi, u međuvremenu, I lost it. Danas sam pravila ručam, spešl neki.. Pustila muziku i plesajući sve uradila. Želim da svaki dan skuham nešto novo, zanimljivo. Čak želim probati nove začine, uvijek sam na vegeti. Riskiraću malo, jer nikad nisam i jer to ne volim. Želim da mi to bude izazov. Također, počela sam slikati. Moja stara ljubav, dječija. Iskreno, ne znam crtati, šaram samo.. Ali sam voljela to. Kupila sam sve potrebno i uradila sam jedan radić i mnogo mi se sviđa. Naravno, trebam doraditi, ali našla sam na instagramu dosta profila o tome i da vidim kako drugi. Ispunilo me, sad zasad. Slušam lanu del rey i sva sam nešto u fazonu - želim nove stvari, želim izaći iz svojih okvira i želim da živim. Ispunjeno. Day 1. Gud lak.

05.11.2018.

Rane jutarnje mudrolije

"Nisam ja izgubila tebe, jer ti nikada nisi ni bio moj. Ti si izgubio mene, jer sam ja bila samo tvoja. " Ne znam kad i kako sam došla na ovo da objavljujem i gledam paćeničke i patetične stvari, ali here we go. 😊

04.11.2018.

..

Djecu treba od malena učiti, da im nije stalo do nikog nego do sebe. Zaista. Trebaju biti sebični, gledati samo sebe i ne osvrtati se na išta drugo. U granicama normale. "Normale". Jer kad se nađeš među vukovima, a ti ovčica.. Vukovi ti neće pogledati kroz prste, vukovi će gledati da zadovolje sebe.. Ovčici nema spasa. Poent is, I'm 22 i uvijek ću biti ovčica, koja se ne zna posvađati sa ljudima, koja ne zna da kaže nekom nešto i da ga uvrijedi.. Znate.. Cura sa kojom sam se družila, na kraju druženja, rekla mi je da sam ovalva i onakva, da je ovo i ono, da je ovako i onako.. Samo sam joj rekla da neću to raditi, da nismo cvjecke, ali da neću raditi taj fazon "vaka si naka si". U ovo koji dan, idem na kafu sa njom, nakon toliko. Historija se ne spominje. Naučila nisam ništa. Jer da jesam, odjebala bi i nju i kafe. Bivši, kad se preselio u drugu državu, poslao mi je poruku kako je presretan, kako vodi savršen život, kako je ovo i ono.. Poruka je bila kao da se oprosti od mene i da mi kaže kako je život tako prelijep bez mene.. Ja sam njega ostavila i zaista, zaista.. Šta mu reći na to, osim da mi je drago zbog njega? On je prcao, namjerno.. A ja sam opet bila fina. I na to njegovo, sve lijepo fino odgovorila. Mislim da, da mi jebeš majku, da bih rekla "hvala i ćao ". Znali su mi reći da nisam za ovog svijeta, da sam previše dobra.. Kako starim, tako to i uviđam.. A moram ostati na ovom svijetu, i preživljavati.. Dok je vukovi ne pojedu. *nisam žrtva, sama sve radim, sama sam sebi kriva što trpim, fak mi* p. S. Post da nije o njemu, ali suze jesu.

04.11.2018.

Rijetko

Kad razum dođe, ja tebe razumijem. I shvatam. I žalim nas oboje. U drugom vremenu, jbg.

04.11.2018.

Well.

Mogu se i ja šuknuti, oslabila sam u stalkanju. Haha. Bio je vej far odavde, ipak još šara sa bendovima... Kao u ovom svemu, to mi je jako bitno.. Glupoća lvl.. Uf. Naravno, nije se javio. Dok sam ja svakih nekoliko se budila, da vidim ima li šta. Od poruke, storija ičeg.. Evo, probudih se, Uđoh i znam opet njegovo stanje.. A nije se javio. Znači, definitivno, kraj. Kul. Nedjelja. Inače i sa njim, na nedelje se ubijam.. Sad bez njega.. Vidjećemo.

03.11.2018.

Fak it.

Tri dana nisam izašla iz stana. Tri dana ležim u sobi, pređem kad moram u kuhinju i nazad. Tri dana gledam serije, tarem blogger i svoj mozak. Odlučih da izađem. Čudim se sama sebi, bila sam preraspoložena iako je samo kafa, nikakav parti, svirka i to. Evo, došla sam kući i spava mi se te čim skinem šminku, idem hrkati. Hajkala sam se, trudila se da zaboravim i da ne mislim. Čudna stvar, again.. Znam da je u drugom gradu, ali ja ga tražim po kafiću. Mislim gdje je i jel' svirka počela. Mnogo čudno kad se ne čujem sa njim tad. Ovo je prva.. Jebiga, preživjeti ću. Prijateljici sam ispričala, kaže 'nije dovoljno zagrijan za tebe, nadam se da ćeš shvatiti da nije vrijedan, jer ti njemu očito nisi. ' otvoreno i direktno. Samo sam se sjebala još više, jer. Realno to znam, ali optimist se i dalje nada. Fak it. Laku noć. Break a leg.

03.11.2018.

Mora stati, zaista.

Mislim da ću se odjavit sa instagrama, tsko neću gledati, provjeravati nit išta. Ima večeras svirku. Don't ask me how I know. U gradu do, i ja samo zamišljam hrpu cura oko njih, jer je promijenio bend. Svi su mladi i lepi i jedini je on slobodan. Naaajs, jel tako? Prije nisam bila ljubomorna na to, jer kao što rekoh pisao je sa mnom svaki put kad je na svirkama. But know.. Oh.. God, help me. Prestala sam klanjati. Ne osjećam veliku grižnju savjesti. Ali me pojede sve. Muči me što kad sam u vjeri, kad klanjam i sve, nisam sretna. Opet fali nešto. Kad nisam, isto mi je. Ne valja.. I eto, tunajt kod nekog parti, kod nekog.. Aronou. Mislim da ću izaći večeras i ja.. Nakon 3-4 dana što se nisam čula sa ljudovima. It's simply, aj Kent. Niko nije on, niko neće biti on i niko ne zna da me handri u mozak, kao on. Stoka.

02.11.2018.

Mir mir mir, niko nije kriv.

Znala sam da živi neko preko puta tj. Znala sam da živi tačno on. Nije mi se svidio. Pitali me za njega, veliko hell no je išlo. And then.. Jednu noć se vraćam kući, on iza mene u stubištu. Pozdravljamo se. Ulazim u stan, ključevi mi ispadaju. U glavi mi kako je najs, odjednom. Imao je uniformu onu radnu na sebi, to mi je baš prekul bilo. Ma ni 5 min nije prošlo, dodaje me na instagram. Od te noći, iako mu je otvoren profil, ja sam išla na profil na dnevnoj bazi i gledala slike. Odjednom, postajao je sve ljepši. Bila sam kod kuće. Noć prije nego što će se javiti, govorim prijateljici kako mi se sviđa ovako. Tu noć se javlja. Razgovor je bio onaj početni, svakih 5 sati se odgovaralo. I stalo ubrzo. Prošlo 7 dana. Ja imam neko pravilo da se muško javi dva puta, onda mogu i ja. To mi je oduvijek bilo tako. Ovaj put, rušim to. Javljam se ja, kao nešto mi treba. Zamisli priče. Fkt mi je treba tableta, ali meni se samo pisalo sa njim. I tako je počelo. Pisali smo do jutra. Nismo bili na dnevnoj bazi, ali da, dan dva bi se preskočio. Rijetko bi se sreli u holu ili vani a i ako se sretnemo, to bi bilo "ćao" i "đesi". Prvi maj, ramazan, bajram prvi i drugi, odbranu diplomskog, sve smo prošli zajedno. Većinu njegovih svirki, to sam najviše voljela. Kad ode u drugu državu, i meni piše kad završi. Kad počinje. Kad se vraća kući. Jednom smo kratko pričali kad sam mijenjala gumu na biciklu. Then.. Preko balkona smo šurovali par puta. Skidala sam mu jebeni lak sa noktića. Davala bananu, kačila kesu sa čokoladom na vrata, pa i sa kolačem i porukicom. On meni prebacivao čips i cokoladice, posuđivao kišobran. Ludila kad se ne bi čuli duže od dva dana. Sizila na svaki tvoj seen. Uvijek si me zvao da pređem. Onda je počela hajka na te teme, zašto da pređem. Hajka, rekoh. A njemu cilj. Jednom mi je pukao film, pitala sam te jednostavno šta radimo. Bio si odvratan. Prilično. To sam već prošla sa drugim momcima, ne dotiče me više ta odvratnost.Pitala sam jel ti cilj bio samo da me odvučeš u stan, naravno, odgovor je negativan ali..ali nisi za kafa..Tu sam pukla. Svaki put kad bi popio, znala bih iste sekunde. Po načinu pisanja, jednostavno je slobodniji. I svaki jebeni put, spomenuo bi kafu. Da izađemo vani k'o ljudi. Jednom smo dogovorili i nismo se čuli nakon tog dogovora par dana, kafa se nije ni desila, naravno. Išla sam ti na svirke poslije, pravila scene sa ljudima samo da budem tu. Bila spremna, stojati sama, u jebenom parku, među hrpom stranaca, samo da te vidim. Ubrzo, cugaš opet. Javljaš se i kreće priča. Ja te molim da staneš sa svojim fazonima, jer ne želim da se pozdravljam sa tobom foreva'. Opet kafa. Prepirka. Rasprava. Priznaje da je izašao iz duge veze, da sam mu se svidjela na kraju, da ga privlačim.. (Evo jebeš mi sad sve živo..),kafa sutra. I ja njemu priznam da mi se sviđa, onako otvoreno. Da zna. stvarno, zaista. Nisam mu znate neka usputna, ja vrijedim toga svega, toga da idemo vani.. Hahah. Oh God. Opet se ovaj paćenik ponadao. Naravno, čuli smo se next dej, kafe ni u priči. Ja spomenem, kaže može li drugi dan. Očajnik, opet kaže da može. Nije zvao, of kors. U međuvremenu, diplomirala sam. Bio je fkt tu uz mene. Bodrio, navijao, polivao vodu. Taj faking ponedjeljak. Tri dana poslije.. Ponedeljak..spremna, kupim kolač da počastim, pozvonim-nema ga tu. Stavim poruku na vrata i kolač i odem. Hajka taj dan, sve kul. Dok te navečer nisam vidjela, pozdravila se i otišla. Umjesto da sam kao insan jebeno stala i popricala. Pregubila sam se. Kao i svaki put, jebiga. I pošaljem ti neku sliku, hajka baš na fazon ove moje zaljubljenosti prema tebi. I tad se priča okreće. Osjetila sam. Čuli smo se, ali preko neke stvari. Ostavila sam seen jer mi dop*pip*. Tri dana izdržim, četvrti se javim. Opet glupo pisanje. Ne odgovaraaš cijeli dan, a navečer Šalješ sliku da poruke nisu išle. Tu se ponadam, hajde nije kraj stalo ti je jer inače, nemamo to pravilo da se pravdamo zašto nismo pisali. Ostaviš seen, pa odgovoriš nekad poslije. Meanwhile, u mojoj glavi haos, te mi film puk'o. Ono de ostavi seen i da idem dalje. Eh zajebala sam se. Mislila sam da je to to. Evo treći dan poslije.. Umirem od bolova kakvih hoćeš. Ludim, ležim i razmišljam. Bojim se svog instinkta, a neću da je tačan. Objavio si sliku evo, ovo je razlog zbog čega pišem ovu priču, roman jebote. Da imam zabilježeno otprilike sve. A nije ni približno onom što se dešavalo tokom 6mjeseci. I ja sam izašla iz veze, mislim kad i on. Ja sam preboljela lika iz veze, preboljela sam vezu, samo imam dosta trauma. Tepanje romantika, dodir. Neću reći da mi se gadi, ali se užasno bojim svega toga. On je tepao. Ja nisam, ja bih ignorirala. Ili zajebavala jer tepa. Niti on niti ja se nismo dali do kraja. On je moj tip što se tiče dosta toga, ali nisam bila "ja"., nije me vidio. A kad bih na kratko, došla 'ja', govorio bi "ostani takva, to mi se sviđa ".. Zato znam da bi bili kul, da se nastavilo.. Ja sam te otpisala, iako vjerujem da nije kraj. Vjerujem da će biti bar još jedan put.. Optimista u meni iako sve govori da neće biti. Znam kakav je kad odustane. Iz cijele priče, ja sam ona koja je mamila, trudila se, kacila na vrata, pisala. U chatu, bila govornik, ali uživo.. Svaki jebeni put otišla. Mozak mi je kaša. Jebiga, fališ i nedostaješ. Ali neću se javiti, makar umrla od svega ovog.. Bar ne ovaj mjesec. Ha-ha, kill me pls. Eto, ukratko, priča o nama. Izgubih te, a nisam te ni imala.

02.11.2018.

Ok, zabrana ulaska.

1. Neće mi ni link za seriju, zašto ne ući opet ovdje. Silujem i blogger i ispovesti sa čitanjem. 2. Ovisim financijski o bratu sa kojim ne želim da živim. Jedva čekam da ostanem sama i da sama sebi plaćam sve! 3. Opet sam razmišljala zašto sam ovakva kakva sam i došla sam da zaključka da sam jebeni čudak zbog prokletih roditelja (da, najlakše je na njih svaliti krivnju). 4. Opet cijeli dan ležim što znači drugi dan kako ležim i ne radim ništa, osim što silujem vlastiti mozak. 5. Silujem i instagram refreshiranjem jer želim vidjeti lajka li šta, i da, bio je tu. 6. Zašto i dalje čekam poruku, a znam da mi se ne dopisuje jer sam skenjana, ali mi fali? 7. Gledam dr. Phila i tješim se da nisam baš puno poremećena, osim što sam sebi mogla naći još par novih dijagnoza. 8. Kiša pljušti, što znači i da mi nije ovo šta mi je, bila bi skenjana opet, jer to mi kiša radi. 9. Voljela bih da imam bar harnog bivšeg da mu se javim haha jedan oženjen, drugog ne želim čuti ni vidjeti never ever.. So, ništa od toga. 10. Znam mu raspored, tj. Znala. Kad ima probe i sve, sad se malo promijenilo. Otišao je. Zašto želim da cugne koju i da se javi? 11. Koji level očaja je sve ovo što sam napisala? Aj nou. 12. Želim zagrljaj i poljubac. 13. Znate onog dječaka što nabraja mjesece pa ga šukne maj? Pa plače? Kad kaže " što mi dođe ovaj dan Allahu, dođe mi da se ubijen", I really felt that. P. S. Sve sam fino poredala, ali pošto sam preko mobitela, šuk meni.

02.11.2018.

Some people come into your life to teach you what love is not. I hope you know when it's time to leave.

Evo me, opet budna. Tačno po rasporedu, kako sam i rekla da će biti. Sinoć sam mislila da ću morati ići u hitnu, samo mi je u glavi bilo "to se ne smije desiti jer kad me pitaju razlog, nema šanse da kažem -ti".. Legla sam da spavam. Okrenula se na stranu. Nisam imala zraka. Sjela sam na krevet, i samo sam uhvatila sebe da vapim za zrakom, da koliko god udahnem da se i dalje gušim. Tražim otkucaje srca i osjetim ih, ubrzano. Opet. Onda me uhvatila panika, u sobi čujem samo sebe svoje jecaje i pokušaje disanja. Ruke se tresu, same od sebe. I suze. Ne znam kako i otkud one, ali same su krenule i nisam ih mogla Zaustaviti u tome. Pokušavala sam da se smirim, da ujednačeno dišem, ali što sam više razmišljala o tome, bilo mi je gore. Kad ne možeš upravljati svojim tijelom, gadan feel. Kao da sam. Izašla iz svog tijela i posmatrala šta mi se dešava. A pritom osjetim tu "bol".Mislila sam otići bratu u sobu i reći da me vodi igdje. Onda mi prošlo kroz glavu "je li ovo zbog njega?" i suze su još više padale sa lica. Jedva sam se smirila. Jedva se srce smirilo i jedva sam našla neku pozu gdje imam zraka dovoljno. Ne znam šta je ovo bilo, napad panike ili štitna žlijezda ili jednostavno nije ništa, samo stres. govorim sebi da ništa nije vrijedno zdravlja.. Svaki segment života nije loš, ali nije ni dobar definitivno. zaista nisam dobro.

01.11.2018.

Bio sam jednom novembar.

Taman kad sam pomišljala kako sam prošla i proljeće i ljeto i jesen.. I kako sam razmišljala da ću zimu provesti sa tobom, život reče "hajde malo da okrenem ploču. " Realno, ništa se nije desilo između nas, nismo se posvađali, samo smo zadnjih dana pisali preko k. Ovo što sam na seenu mi ne znači mnogo jer.. Navikla sam na to. Samo evo, ne boli me činjenica da je drugi dan. Iako trznem se svaki put na poruku. Jutros sam ustala u 7. More suza sam ispustila do 9. Skontala sam da je i on, što se rijetko dešava, ustao rano, oko 8. Haha fuj. No onda sam pustila muziku, plesala po stanu.. Opet navala suza, serija.. Čitav dan sam u stanu, ležim, gledam serije i ne izbacujem iz glave scene.. Riječi.. Znam da se trudio na neki njegov čudni način, ali buraz, što si rekao sve one slatke lijepe riječi? I nisi ih se držao? Ne pijem, držim se vjere. Kao. Krenula sam drugim putem. Skrenula tačnije. Samo čekam da ostanem sama u stanu na noć ili dvije, onda ide parti. Moj. Sama. Ili sa njim. Ali znam da ću učiniti nešto glupo. I jebem ti gitaru, što je čujem i dok ovo pišem. Ili mi se samo pričinja, jer ludim. Posebno danas. Čak sam bila uzela makaze u ruke, ono idemo se šišati, it's Britneej bi'ač. Ja, i bobu sam popila, frtalj onaj što je ostao. Pa momče, jebeš mi sve.. Opet se pitam što mi ovo treba, jer ne znam dal' se liječim od njega ili koji klinac je ovo. Onda se kontam.. On ako kad dovede curu koju.. Dal' da vrištim ili da se smijem? I tako, čitav dan ležim i namišljam gluposti, provodim u glavi razgovore i chatove i onda se skontam..zaspati, probuditi se oko 2, nastaviti spavati, probuditi se u 7. Two times in the row.. Let's the hunger games begin.

01.11.2018.

Fak ju.

31.10.2018.

Bič

Vrijedim za mirnu, finu, povučenu. E majčin sine, sad želim da budem bič. Ne u pravom smislu te riječi, nego želim da nisam mirna, nisam fina i da nisam povučena. Šta god od mene bilo. Ko god me vodio tim putem. Jebeš mi sve evo..step one kako se pretvoriti u kučku.

31.10.2018.

31.10.'18.

Proći će razne faze. Od onih da je do mene, da sam ja kriva i čudna, da sam mogla biti bolja, one sve opcije sa "da sam" i "ja". Onda će biti one faze gdje si "sve ti kriv", i onda će biti ona faza u kojoj zaista nije bitno do koga je, jednostavno nije moglo biti drugačije. Biti će i suza i smijeha i ponosa i prkosa i inata. I jedva čekam da to sve prođe. Zaista, nemam više živce za sve to. Dosta mi je one priče da mi ne treba niko. Treba mi neko. Ne bilo ko već neko ko me neće samo dodatno ujebavati. I imala sam veće povezanosti sa ljudima, i vece konekšne, i veće kontakte i ljubavi kao neke.. Ti si bio niko i ništa, a tako mi značiš mnogo.. Čudno je to sve.. Naučila sam da će mene ljudi sa tvojim imenom, izgleda uvijek ujebavati.

30.10.2018.

I'm done.

Mnogo čudan dan i još čudnija noć. Puna sam bijesa, sve dok nisam izašla sa društvom. Bila je jedna cura koja je totalna suprotnost meni te priča javno o svemu što je muči, pa tako i za momka. Ovaj prijatelj reče "moć je u tvojim rukama", toliko mi je to ostalo u glavi. Pričali smo na tu temu, na šta i koliko jedno žensko može spasti zbog jednog muška.. Pronašla sam sebe tu u toj priči.. To mi je ja mislim trebalo. Odgovorila sam i ja njemu preko neke stvari, dobila prvi pregled na story i dobila seen. Tačno po planu. Više se ne javljam. Jeste, možda me drmaju hormoni na pogrešnu stranu, možda ću sutra već kukati kako fali ali ja sebi više ne dopuštam ovo. Ako i kad se javiš, samo ću reći da ja više ne mogu.. Znaćeš ti već sve sam, ne brinem se. I eto, pola godine bacam u vodu. Bilo je lijepo dok je trajalo, vezala se jesam. Odvezati se mogu i moram. Priča se neslavno završava, wohoo. Možda bih bila spremna na sve ovo iz prethodnog posta, da mi ti daš onaj jedan jedini sićušni razlog. Ja trenutno, ne vidim ni jedan. A vjerujem, da ćemo se tek obračunavati. A i ne moramo. Ja odlazim, sa bijelom trakom u zraku. Simbolično, bijeli džemper na storiju haha. Eto.. Drži se luda glavo ovog i bićeš dobra.. Tapija. Ende. Kraj, odlazim.

30.10.2018.

Oluje.

Toliko pročitam stvari, toliko me dotaknu.. Toliko stvari u glavi, toliko neizgovorenih i nenapisanih riječi. Sve je stalo u nekom drugom svijetu. Zakočeno. Spremna sam biti tu. Spremna sam slušati. Spremna sam milovati i grliti. Spremna sam čekati. Spremna sam, zaista sam spremna, liječiti tebe, tvoje misli i srce. Spremna sam svaki tvoj ožiljak pomilovati, moliti Boga da nestanu, da nikada više ne osjetiš to. Spremna sam te tješiti. Spremna sam, sa tobom zajedno, preboliti nju. Iako o njoj, ne znam ništa. Spremna sam slušati sve što ste prošli, sve čega se sjećaš.. Bila bih spremna napisati poruku, reći da ti se vrati ili da se želiš vratiti. Bila bih spremna na sve, samo da si sretan. Bila bih spremna i otići. A znaš, sve bih to prije, samo da ne moram ići.

29.10.2018.

V. O.

..On je osuđeni samotnjak, a tako dobro društvo. On je nosač kofera na usputnoj stanici ka sreći. On je romantični Pariz kog se uvek rado sećaš i nikada ne vraćaš. On je daleko pusto ostrvo s blagom koje postoji samo u starim knjigama. On je poslednja stranica knjige koja nosi pouku.. ----------_----------------_--------------- u meni toliko toga, a ne mogu napisati. Jer riječima, ne ide. Koliko te ne shvatam, toliko te razumijem. Koliko mi se sviđaš, toliko te hejtam. Jebi se. Valjda tu sve stane. Jebi se..

29.10.2018.

Želim da povratim..

Sve što je u meni. Od hrane do osjećaja. Ovo je bolest.

28.10.2018.

Pitaju me..

Kad spomenu tebe, zadrhtim. Jebiga. A pravim se da me ne dotičeš, da si samo likson koji slučajno živi pored mene.. I da nemamo nikakvog kontakta. Pregubila sam se danas.. Na kraju druženja, pitaju me imam li momka. Rekoh nemam. Pitaju me ima li ko da ti sviđa, da mu se sviđaš.. Rekoh opet ne. A ima.. Ti. Bar u mom slučaju si ti. I onda me savjetuju da dobro otvorim oči, da gledam "šta ću naći ", a meni u glavi samo.. Hoću ovog što me ne ferma.. Nema veze što nije prilika. Vrištala bih i to govorila, ali ne mogu. A čovječe.. Šta mi radiš a i ne znaš, to me pojede. Što sam se ovoliko upustila u sve ovo, a tako sam htjela da ne dođe do ovog.. Budala. Ovo je jedina osoba, kojoj dam da me vuče za nos.. Onako otvoreno.. I ds ne odustajem. Prva osoba. Želim da mi kažeš "Neću " i da odustanem.. Samo tad ću odustati ja mislim, glupoća. I eto, aj ode se javiti jer tri dana je za mene mnogo. Glupoća.


Stariji postovi