WELCOME TO MY BLOG
Sve će proć'..I tuga i radost. Baš tu je utjeha.
CREDITS
Made:~honeeybee Visits:5156
z ' Bismillom
21.08.2018.

šraM

1) Danas sam dobila poruku gdje mi se prijatelj ibreti jer sam zabrinuta i brinem za njega, jer sam napisala da s se čuva.. Ostadoh zatečena da smo došli i u to vrijeme, gdje fakat iskrenim namjerama ljudi se iščuđavaju. 2) Bivši mi se oženio. Imala sam dugo osjećaj da će se oženiti, slutila sam i naslutila. Ne znam da li mi je žao, ne znam koji je to osjećaj jer nije osoba za mene, nisam ga htjela i ne želim ga ni dalje.. Nego, žao mi nešto ne znam.. A drago mi je iz razloga jer znam da je sretan i voljela bih mu poslati poruku da mu čestitam ali to bi bio korak dole, stoga ništa. On zna da mu oduvijek želim sve najljepše. 3) po svom nekim pravilima, na koraku smo više, dao mi je svoj broj. Ja sad odem na viber i gledam sliku koju inače od drugih ljudi hejtam, ali kad se zacopaš, sve ti je lepo, rajt? Shvatila sam da sam jedno 99% u friendzoni i osjećaj je jadan haha. Slušam samo srce svoje, kad mi je volja javim se, kad nije, ne javim. Ubuduće tako. Sa nama nema pravila i ništa nije po psu. Ti si moja sušta suprotnost, da. 4) spavam i pišem ali mozak neće da ide. Cijeli dan u kuhinji, znači nek se samo neko požali da je preslatko, neslano ili nešto lijevo, kamenovaću ga. 5) to je to predbajramsko raspoloženje, napetost se može rezati nožem.. Mhmmm gudnajt

20.08.2018.

Loše ti je bilo

Nisam svjesna koliko su dosadašnja iskustva uticala na mene i kako sam ja postala druga osoba.. Poslije njega govorim da mrzim svaki oblik romantike, tepanja i svega u tom smislu.. I zaista, u meni prorade neke čudne emocije svaki put kad to čujem.. Prorade na način na poludim, da mi se riga i da mi se bije ta osoba.. Tako npr. Jedna bliska osoba voli da koristi umanjene riječi, a ja svaki put pozelenim od muke. Neću reći da utiče na naš odnos, nego samo će ta osoba lagano pomisliti da nisam uredu. Kao što nisam. Želim da me to prestane doticati ali u meni je tad osjećaj koji kaže "bježi, laž, sebičnost". Ja tu vidim onu ljubav kad u kojoj te osoba davi dok se ti davis već, jer eto, ona te želi za sebe. Ona najgora vrsta ljubavi. Ja to vidim u običnim riječima tipa "prstenčić, ručica, dušica".mrš

18.08.2018.

Miau

Mrzim sebe zbog svega što si mi i mrzim tebe zbog svega što mi možeš biti. Nestani u pola razgovora i budi i dalje tu, mhmm, sve ok. Lutaš bebo.😊

16.08.2018.

Scared.

Ok, sad se zaista plašim sebe. I shvatila sam da mi Bog pokazuje kako je bilo njemu.. Ali kad se sjetim sebe i svojih riječi, malo se smirim. Naime, kad imaju dvije osobe, i kad jedna ima posla i obaveza, a druga dokona i samo čeka prvu osobu.. Logično, da će druga osoba skrenuti sa uma jer ove nema tu. Sad sam na poziciji te osobe što skreće, i nije lako. Prije sam bila na poziciji ove druge osobe i samo sam govorila u mislima 'imam život i bez tebe,ne mogu biti dostupna 24/7'. Slažem se sa tom curom koja sam bila, ali ne slaže se ova ludača u meni. Kontrol jourself dude. Mrzim kod sebe svoju nesigurnost!

14.08.2018.

Movie scene. Scene 1, take 1

Znate onaj magični trenutak u filmu kad ona vidi njega i bukvalno ne vidi i ne čuje u masi nikog više sem njega? I obrnuto? Doživjela upravo sad. I pravim evo dalji nastavak filma u glavi, uz jako lupanje srca sa smiješkom na licu. Hašjoj

13.08.2018.

Emoci'o. [1]

Živim za dan mad ću živjeti sama opet. Imam samo dvije riječi za tebe.. Fuck you.

11.08.2018.

Kveščn

Da li je okej, da poklon od bivšeg momka, poklonim sestrišni za rođendan? U pitanju je veliki medo, koji mi stoji bezveze na dnu ormara i zauzima prostor, a znam da bi nju to mnogo obradovalo? A ne znam koliko je to ispravno. I šta radite sa svim tim dobijenim stvarima? 😅

11.08.2018.

Dani prolaze..

Mnogo stvari se dešava, ali valjda ih rješavam kako treba. Jednu po jednu. Mnogo mi pomažu ove pozadinske slike gdje svaki put dopre do mozga onaj jedan događaj, pa se rastrijeznim od svega. Nisam se javljala, ali zato jeste on. Sinoć je bilo mnogo lijepo i mnogo opušteno. Naveo je jednu stvar koju ne vadim iz glave, a tako moram da ne razmišljam o tome, pa sam odlučila da je danas dan za diplomski, već uveliko kasnim. Kako volim prijatelje sa kojima mogu pričati o svemu, o tome što je more slano do toga zašto je sve tako kako je.. Gledala sam zalazak sunca, sjedila na spomeniku i uživala.. Treba mi više takvih ljudi, manje ovih kao što je moj brat, da to sve upropasti. Eto idem ća. Život me goni dalje hehe.

05.08.2018.

O čudnim fazama.

Možda sam shvatila. Možda mi je trebao odmor. Možda je zaista trebao ispasti kreten kao onu noć, pa da shvatim. Možda.. Ne znam šta se desilo u ovom mom mozgu, ali nešto jeste. I ima jedna pjesma, detour možda.. " Nema te i sad plešem sama, zatvorim oči i sanjam..i više nisi mi drag.. Da znaš. " Divnoća. Sad u meni radi samo inat, ženski klasični. Vidjećeš šta si izgubio hahah ironija, nisi me ni imao ali eto.. Dopuštam sebi razne faze. Neka me. Dani prolaze, diplomski ne pišem. A moram. A ne da mi se. Eto, to je sve.

01.08.2018.

He's just not into you.

Teška istina, koju niko ne želi sebi priznati kad mu se desi. Gledala sam već jednom film, ali tako mi je bio potreban opet. I iako je na filmu klasični hepi end, ja sam pohvatala šta meni treba. Nema šta ako, možda ovo i ono, simply idemo dalje. Da hoće, bilo bi drugačije. Neće, pa ne mora ni biti. Ne znam samo kad se situacija okrenula da ja letim za njim, jer to se meni nije desilo, ne pamtim. Ali eto, imao je hrpi signa i znakova koje očito pravi da ne vidi.. I ja se sad pravim da ne postojiš. To mogu, probala sam na drugim ljudima. I eto tako, Auguste budi dobar prema meni. Daj mi mnogo snage. I osmijeha. I putovanja. I druženja. I sreće. Na pozadini mobitela su mi znakovi tipa NO i 🙅, da se posjetim da se neću više javljati. Let the hunger games begin and may odds be ever in your favour.

31.07.2018.

Ok

Bukvalno sam sama, sve osobe su zauzete negdje i nečim.. Ja sam sama sa svojim mozgom i kanimo se učiniti veliku glupost. A nikog nema da me spriječi. Znači ja sam psihički skrenula, poselamila se sa pameću, biće divnih priča za pričati.. Zbog kojih ću govoriti "Jesaaaam bila glupa" . Glupa da

31.07.2018.

Hbg

Ne znam kako tišina može zavladati tako brzo.. Ne znam. Nismo se čuli od onu noć kad smo dogovorili to sve. Sad sam čitala chat jer zašto se dodatno ne handriti u mozak, jelda.. I ono, sve je prilično okej i normalno. Zašto se nije javio i zašto se nisam javila, ostaće misterija. Za sebe znam zašto nisam. Zato što je jednostavno bio njegov red i zato što jednostavno on je trebao. On nije. Sad mi je krivo što se nisam bar sinoć javila napisala da mi je bilo lijepo u izlasku. To možda uradim danas, jer eto, džaba sve suze, džaba bol i patnja.. Izgleda da mi je malo. I pitam se zašto mi samo ovo treba? I ne znam odgovor. Sve je bilo tako divno kad sam bila sama. Imala sam sretne misli. A sad.. Jučer nisam jela, nisam pila. Ne spavam. Vrtoglavice na dnevnoj bazi. A ni krepati se ne može.

30.07.2018.

3007

Treći dan.. Sjedim, ćamim, ćekam. Dobro, ne sjedim bukvalno ali da.. Ćekam. I nema ništa. Okreni se, prevrni se. Budila sam se svakih sat vremena i automatski bih pogledala na mobitel.. Razočarenje. Nekad se kontam zašto sama sebi pravim muke, ali valjda uživam u tome. Jbg. Iz hajke sam u kalendar upisala danas da me napomene kao da je dejt najt.. Danas uopće nije smiješno haha. Eto, da li vam se ikad desilo da se dogovorite sa nekim, ne čujete se meanwhile, dođe do tog dana i šta dalje? Šta se desi? Još na to sve, vidjeh ga maloprije. Pozdravili smo se lijepo. Predivan kao i inače haha. I opet, svee se vrati i eto tako.. Ništa. Imam gore probleme o kojima ne želim, koji se ne mogu riješiti zasad.. Jer ovisim baš o tim osobama. Zato jedva čekam svoju platu, svoj posao.. I halalite se sa mnom. P. S. Ne odgovaram na komentare da sačuvam ovo živaca što imam. Svi smo živa bića, svi griješimo i to je tako. Ne volim savršene ljude iza druge strane ekrana..jer su samo iza ekrana. Ne lažem nikog, osim sebe, i uvijek je tako bilo. Ali tenk ju veri mač na svakom vidu podrške.

29.07.2018.

Hejt

Što pišem svaki dan iste gluposti. O istim ljudima, istim dešavanjima. Kukanje. Muka mi je više od toga, a nemam snage Allaha mi da šta promijenim. Diplomski još nisam počela pisati, imam cijeli august za sve, uvod do zaključka, ispravke, pripreme. Mjesec cijeli, a ja ne mogu sjediti na stolici i ganjati. Nemam volje. Da se mene pita, iduće bih godine to, ali to ni pod razno da izgovorim među ljudima. Omršavila sam, možda 4 kile. Od Ramazana pa sve do sada. Sve je na psihičkoj bazi, uvijek je i bilo. Znači, kad nemam briga, kad je mozak na paši, tad sam najdeblja haha. Još kako da mi je stomak utegnuti samo trun.. Ali nemam volje ni za teretane. Družim se samo dečkima u zadnje vrijeme, jako zanimljivo mi je slušati šta trabunjaju, šta misle i šta pričaju. Ibretim se svo vrijeme haha Ondaa..u noći sa četvrtka na petak, ugovorila sam, ja bih rekla dejt jer u glavi sam izmislila sve.. Ali nek' bude kafa. Izlazak. Šta god, druženje, fizička komunikacija. Kontam se, nakon 10mjeseci, Izlazim sa nekim i bojim se apsolutno svega. Šta ako ovo, šta ako ono, šta ako se desi ovo, ako kažem o ovom.. Ubijem zdrave moždane ćelije, jbg. I od tada, nismo se čuli. Sutra je ponedjeljak. Hahaha nikad nisam bila u takvoj situaciju i ja se ne planiram javiti čisto iz razloga jer on treba. Možda sam sad tipično žensko ali zaista.. I nema veze što sam ova dva dana budila se oko 3,kad bi završio sa svirkom i svim, i inače bi tad pisao.. Nema veze što nije bilo poruke.. Ja ću čekati. Kajn problem. Ne moram ni ići na sve to, ako nisam dosad, ne moram brate ni sad.. Voljela bih da budem ovakva ubuduće, ali znam da neće potrajati, biću mutaša opet. Jel' moguće da u cijelom gradu, tj. U dva grada, nema haljine koja meni paše i koja mi se sviđa? Kroj,boja,dužina i cijena da bude po mjeri? No faking vej. Imam još desetak dana do svadbe, nit imam ugovorenu šminku nit frizuru nit haljine, apsolutno ništa.. A i ne da mi se sve to ganjati.. A pored mlade, ja sam svima u očima kao made of honour.. I eto, hiljadu gluposti u glavi, a ni da zucnem uživo. Živci moji dragi..

28.07.2018.

Emocijo.

Dobro i vjerujem u ljude i u ljubav i u sve te gluposti. Kao mala, nikad nisam osjetila ljubav.. Očinsku prvo, koja treba da je stub svega. Moj tata to ne zna. On je hladan. Smije se većinski samo kad popije.Da plače kad je umro striko rahmetli. Sa njim nemam puno komunikacije, čitav život nam je odnos poslovan. Škola, fax, zdravlje.. To je to. Uradio bi sve za mene, što se tiče tih stvari, omogućio mi je skoro sve.. ali ja zagrljaj i poljubac nisam dobila nikad.. Jesam, lažem.. Za Bajrame kad priđem da se bajramujem.. Za pokoji rođendan..njegov. I to ne zagrljaj, nego rukovanje.. I to ne poljubac, nego njegov obraz koji se namjesti da dobie poljubac. That's it. Uvijek sam bila ljubomorna kad ga vidim sa drugin djecom, od tecica npr, kad se igra sa njima, kad ih zagrli i poljubi i šali se sa njima.. A sa mnom nikad nije. I danas mi to zasmeta, jbg. Nikad mi nije čestitao rođendan. Ostala sam zakinuta za sve to.. Jedina sam u porodici koja pazi na rođendane, kupuje sitnice, čestita.. Jučer, njegov rođendan. Pošaljem mu poruku i dobijem seen. Eto toliko. Slagala bih kad bih rekla da to ne boli, ali eto, lagacu sebe. Odrasla sam u totalno disfunkcionalnoj porodici i sve što želim je, ako ikad budem imala svoju porodicu, da ne bude takva. Da ne bude ta atmosfera. Da nema veze jel' ko u kući ili nije, da se lijepo priča, igra i zeza. Eto, to je sve.

27.07.2018.

Ok

30.07. Dan D. Koliko jedva čekam, toliko umirem od straha. AAAA

26.07.2018.

Mazohist

Glavom i bradom. Dušom i tijelom. Od prvih početaka, ja tražim imposibru u ljudima.. I onda se kao šokiram jer sam razočarana.. A ustvari, ja uživam. Ja nisam navikla drugačije. Imaš me, a nemaš me. Nemaš jer ne znaš.

26.07.2018.

Ako išta hejtam..

To je kad je neko babin sin. Ne znam, možda je do mene. Prvi da kažem da nikad nisam i ako Bog da neću gledati financijsko stanje suprotnog spola. Gledam samo kakvi su kao osobe. Eh sad, moja porodica je srednja klasa, bavili smo se poljoprivredom iako tata ima posao u državnoj firmi. Imali donedavno i kravu, nema veze što tata ima redovna primanja. Navikli raditi. I svi u porodici koji se nisu školovali dalje, rade. Nema onih što sjede na maminoj i tatinoj grbači. Kad završiš školu, ganja se posao. Nećeš sjediti. Štedljivi su. Ja već nisam, ja sam mišljenja da pare kako dođu tako i odu. Izgleda dok ne počnem svoje trošiti haha. Nejse, štedili su, obezbijedili su stambeno i brata i mene. Oboje nas iškolali.. Uglavnom, štedeći nešto se postiglo. Eh sad.. Uvijek naletim na muško koje, hvala Bogu, ima novca. Koji dolaze iz imućnijih porodica koji ne žale potrošiti na stvari na koje sam ja učena da uzimam jeftinije. Tako dok sam se ja notala danas, da li da uđem u polovnu radnju.. Vidjela sam njegovu mamu kako ulazi u butik pored, u koji ušla nisam nikako jer nema potrebe, ne dam toliko para na nešto, fkt je preskup. Tako je bilo i sa bivšim. Nije radio, a ja sam sa njim imala sve. Jela sve najbolje, pila najbolje, uzimao non stop nešto.. A sve tatine pare. Pa dok meni nije pukao film. To je meni nula od osobe. Nit radiš nit se školaš, gledaš gdje sunce hoda.. Ali ovamo sve najbolje jer ti se može. A izgleda da je i ovaj sličan, ne znam, jer ga ne znam što je najzalije. Naravno svako neka radi šta hoće, posebno ako zaradi taj novac, pa potroši, i ja ću ako Bog da jednog dana svoje. Ja sam naučena da jedem jeftiniji tops, jeftiniju čokoladu, sladoled od po' marke a ne kingove i koje sve ne. Jebiga, tako sam naučena. I dan danas, kad imam pare, dođem i uzeću onaj neki lijevi, ali neću uzeti king. I ok je što je neko drugi naučen da jede king.. Ali zašto ja nalijecem na one koji sve ispod kinga smatraju bezveznim sladoledom? Koje poređenje, sa sladoledom.. Ali valjda je jasno šta pričam.. Bila sam u situaciji da budem sa momkom koji nema novca, kojem sam ja plaćala kafe jer on nije imao marke u džepu. I nisam ga ostavila. Bila sam sa njim. I bilo mi je ljepše jesti neku glupu čokoladicu u parku sa njim, nego ona večera koju sam pojela sa ovim drugim u restoranu. Aronou, kad sam je vidjela da ulazi u taj butik, odvalila sam se smijati, jer eto..samo to mi je i ostalo.

25.07.2018.

1404

Koji osmijeh možeš namamiti..koju sreću možeš izazvati.. I koje razočarenje također.. Budiš u meni sve..Sve i jednu emociju koja postoji..

Imam prijateljicu..Ima problema sa trudnoćom tj. valjda ne može sačuvati plod..Iako je sami početak, možda mjesec i manje..
Ne zna još nikakve detalje i uzroke, ali eto, ja joj uporno govorim, nemoj pušiti bona..Ona nastavlja..Šta fali jedna - dvije..
Fali bolan..Fali meni, zdravoj, koja nije trudna..Kamol' tebi koja pokušava ostat' trudna.
Ne razumijem..Valjda što nemam poroke takve vrste.

Ne igram igre na sreću, ne pijem alkohol, ne konzumiram cigarete niti bilo kakvu vrstu opojnih sredstava, ne pijem čak ni kafu.
Živim totalno out ovog svijeta, i ne smeta mi.
Nekad se osjećam kao alien među ljudima, sa svojim načinom razmišljanja..sa svojim osjećajima..sa svim.
Ko zna..


Sinoć me upitaše koji su moji dugoročni ciljevi u životu?
PRvo sam se zamislila..
Diplomirati, naći posao.. pauza... valjda se udati, imati djecu..unučad..umrijeti...
Između tih riječi, bila je hrpa snova i maštanja..koji drugi ne treba a čuju..
Zasad samo želim sebi lijep poslić. Reklo bi se, mnogo želiš..
A eto..
Da ne ovisim ni o kom' i da konačno krenem svoje stvari raditi..

Još malo će mi rođendan..
I svadba..
Osjećam se kao da imam tLines', ponašam se kao da imam tLines'.. hebiga..
Djevojčica. :)
25.07.2018.

Jbg

Miss u. Naletim na sliku i sve se vrati. Jbg, jbg. Mrzim čekati. A čekam.. Jbg.

24.07.2018.

Heh

Ustajem za 5 sati, ne osjećam pospanost. To najviše volim kad mi se desi. Opet me udarila hladnokrvnost u glavu..godinu dana sam sama sa svojim traumama.. Još malo godina.. Nisam spremna da liječim i tuđe traume. Sorry, not sorry. Bonne nuit.

22.07.2018.

Mon cherry

Lako je biti sa svakim..lako je imati svakog.. To mi ne izlazi iz glave. Od sinoć još. Drži i ne popušta. To nam je isto, prvo nešto eto. Kad nije tu, nisam ni ja sa mislima. Odmah sam nervozna. I nikakva. Odmah bih spavala, da ne razmišljam o svemu. Evo me kod kuće, lično sam htjela da pobjegnem, da se smaknem malo, da vidim kako ću i šta ću. Samo mi je u glavi to koliko mi fali moja soba i faking zid u sobi. Ovako ne znam ništa haha. Stalker u meni pati. Jbg. Od navike se ne bježi tako.. Nisi mi svak', a nisi mi ni neko poseban, jer uz tebe, samo osjetim nervozu, nemir i u ovo sve vrijeme, još nisam bila 100% ja. Sve tako kao negativno, a tako sam sretna kad si tu. Dosta mi je samo da si tu, eto.

21.07.2018.

It's three in the morning and I'm trying to change your mind

Svi ljudi uđu u naš život sa nekom svrhom. Really, that's true. Ili da nam uljepšaju život, da živimo u iluziji or da nas nauče nečem'. Ti ćeš me stari očito naučiti, ti ćeš biti lekcija.. Sto puta te vidjeh prije svega. Sto puta. Našla sam te na društvenim mrežama. Pitali su me "kakav ti je ovaj mali što živi do, jel' ičem'" na šta bih odgovarala neee, nije. Pola godine te nisam gledala kao sad, a mogla sam. Još sam živjela sama.. I zamisli, dolazi mi rumejt, ja biram koja soba će biti moja.. Prije rumjeta bila sam u onoj drugoj, udaljenoj. Sad ,izaberem drugu. I dobijem i tebe sa njom. Tebe i tvoju muziku. Tebe, svoj prozor i balkon i one gluposti. Ne može biti slučajno, ne može. Da sam ostala u drugoj sobi, ti ne bi mogao raditi pola stvari koje radiš, jer bi te milicija spriječila, nisu svi zaljubljeni da im ne smeta zvuk gitare u 3 ujutro.. Ili 4.. Ili čak u pola 8. I ti si dobio mene. Dok se ne naučim, neću znati čemu ćeš me to naučiti, niti hoće li biti bolna lekcija, a osjećam da hoće. Ionako, treba mi tuga, da se sa cijelim srcem vratim Njemu, Jednom. Prije tebe, falio mi je samo nemir u duši, glavi, srcu. Slatki nemir. Jbg.

19.07.2018.

Pipl hev lajf end aj dont

Strpam te u svoj život, imaš svoj spejs. Samo ti u jednom budžaku mog srca, mog mozga.. Mojih misli.
I tako za svaku osobu..
I ne znam da li imam za sebe..
Izbacujem sebe, da neko drugi uđe.. Nije baš pametno, aj nou.

I dok se ja mislim dok radim nešto, gdje li si, šta li si..
Tebe boli đon.
I ne samo ti, nego svaka osoba koju sam strpala u svoj život.
Ti imaš svoju gitaru, ona ima svoje rodice, ova druga ima svog momka, treća nešt svoje, prijatelj ovaj ima svoje nešto.
Poenta priče je, svi imaju svoje nešto..
Ja nemam. I ja sam kriva za to.

To je znak da sam nezrela. Dijete. A želim stvari koje žele odrasli.

E pa neće moći devojčice.

Prvo odrasti, pronađi sebe, pa onda možeš željeti velike snove.
I nećeš se gušiti dok ih sanjaš..


Pitanje života: Kako tako lako očekujemo da se neko promijeni, kad sami sebe ne možemo promijeniti?
18.07.2018.

Damn

Damn, damn! Bila sam suzdržana, nakon svega, otvorila sam prozor bez emocija i lupanja srca. Kao da se viđamo koliko se i čujemo. Osmijeh, neopisivo. Faca, neopisiva. Glas..slušala bih danima.. Ruke su mu tople. Smisao za humor. Uradio je nešto što bi malo ko uradio da me nasmije.. I nema veze što Sujem zadnjih dana sve ovo sa njim, nasmijao me do suza svojom gestom. I jebiga, žensko k'o žensko.. Volim balkon.. Što ga vidim, a znam da sam na sigurnom. Kako bi bilo lijepo sve ovo ovako, samo da ja ne držim u sebi ovo što držim. Pa bilo bi idealno. Ali, jebiga, ne ide sve idealno. P. S. Mrzim kod sebe što jedan post tako realan i tako tužan, a drugi kao da ovog prvog i nema.. Kad dobijemo obo što želimo, makar na sekundu, zašto zaboravimo na sva sranja koja su se pretrpila prije svega? Insan, čudno biće.

17.07.2018.

Zaraza/navučenost/navika/droga= osoba.

Pitam se, kad je dosta? Kad ćemo sebi priznati da je dosta gluposti koje trpimo? Kad ćemo stati i reći otvoreno "fak ju zbog toga i toga" kao najblaži oblik osjećaja kojeg imamo? Kad ćemo prestati davati sebe drugima za male stvari, za dio pažnje, za onaj neki lijepi osjećaj u stomaku, koji nas vara? Kad ćemo toksičnim ljudima reći "Izađi iz mog života!"? Do kojeg levela utišavamo onaj glas u nama koji nam kaže da ne idemo tim putem, da ne možemo više? Kad ćemo se prestati zadovoljavati sitnicama i krenuti prema onom što zaslužujemo? I da, kad ćemo shvatiti da kad izgubimo samopoštovanje, da smo izgubili sebe? Očito, ne večeras.

15.07.2018.

.

Volim obradovati ljude sitnicama, ne znam ti ni ja čim, volim kad sam ja uzrok njihovog radovanja i osmijeha. Dadoh razlog za to, dobih govno. Ni hvala. Digne u oblake i spusti na dno. Ustvari, ukopa. Pms i sve ovo, divota. Fak ju

15.07.2018.

:)

Poslije svirke.. Ja većinski strepim i čekam tu poruku, jer se brinem jel' sve okej.. I on se većinski javi i meni se duša smiri. Zanima me zašto baš tad piše, jer tad si u krugu ljudi, cura, žena, svega i svačega.. Tad bi meni bio isključen net jer kad sam među ljudima, ne vadim mobitel. Piše mi za vrijeme tekmi, kad ode na probe, kad ode u grad.. Doda me na drugu mrežu, poslije svirke, jer je pokvario mobitel, pa da se 'ne sikiram 'što ga neće biti.. A nije rekao tim riječima, a značile su to. Krije vješto sve, i bojim se da pogrešno ne protumačim. To su sve pozitivne stvari. I onda krene, seen.. Seen 2, seen 3..seen.. Jednu noć dobijh dva puta, ne pitajte kako, nisam se čak ni javljala ja. Malo kad se javim, imam fobije od seenova. I znam sve loše što je, pa se čupam na to, ne javljam se ja njemu, ja ne želim ništa.. A eto.. Glupi mozak. I dobijem izmiješane signale koje ne smijem sama tumačiti, zaista.Voljela bih reći, sve onako kako je, i + i -, dušu otvoritii.. A samo čekam.. Guess it'll be worth it.

13.07.2018.

Just this.

13.07.2018.

Da smo malo manje komplikovani.

Da sam ja malo manje ja, da si ti malo manje ti.

11.07.2018.

Kažeš ne, a misliš da

Well, it's official now.. Završila sam i posljednji ispit, nema više. Kraj. Ostao još diplomski i muke postaju stvarnost. Tek kad mi je prijateljica krenula čestitati i govoriti kako je ponosna na mene, shvatila sam paa ja završavam dude. A nemam nikakvog feela, apsolutno nikakvog. Nikad se nisam znala radovati svom nekom uspjehu..Uvijek druge stvari pobijede.
Nas 6 se upoznalo na faxu..Te 2014/2015te. Jedina ja sam izgurala kraj.Prebacile se, odustale..Ja eto ostala. Dočekala.
Mozaaak na pašu dok još mogu. :D
09.07.2018.

Il' me ljubi ili ubi..

Kad čovjeku postane svejedno, to je sreća. Kad vidim prošlost, smijem se. Bilo je lijepo. Svim tadašnjim mukama sam se večeras lijepo ismijala. Čekam kad ću i ove ispratiti smiješkom. :)

05.07.2018.

Done done..

Sjedi mi se na vrhu neke zgrade, posmataraju mi se zvijezde i nebo, jede mi se sladoled. Kažem da je ubio u meni romantiku, ali eto, ove neke filmske stvari iz mene nikad neće otići. Sjedio je i posmatrao me kako se budalešem. A ja sam zamišljala da sam sa drugim. Nisam se približavala, nego onako udaljena sam ga provocirala. A zamišljala sam da mogu prići u zagrljaj, po poljubac. U glavi sam imala scene, a u stvarnosti me gledala pogrešna osoba. U stvarnosti sam nasmijavala drugu osobu. Eh.. Hotel u glavi.

05.07.2018.

!

Ovo je moj blog. Moje riječi, moja shvatanja, moje mašte, moje muke. Ja biram šta pišem, šta objavljujem i zaista, ali zaista, ovo je moj bijeg od stvarnih ljudi kojima sam okružena. Ovdje mogu pisati sve što nekom ne mogu reći. Ovdje mogu kukati i pričati o jednoj te istoj stvari milion puta, jer ne želim da smaram u realnosti. Ovdje želim da imam slobodu. Zato sam ovaj put i Jane Doe, zato ovaj put ne želim upoznavati ljude ovdje, zato želim da ostane ovako..
Ali eto, ja sam počela paziti šta ću pisati, jer postoje ljudi, totalni stranci (koji mi možda žele dobro al' nije poenta u tom)..Nego u tome, da znam da  ako napišem šta osjećam, da ću dobiti negativnu poruku, kako to ne treba, kako to ne smijem.. Dude, ZNAM,SVJESNA SAM. Borim se sa tim i pišem o tome da mi bude lakše.
Toliko mi se zgadilo sve.
Svi jedni drugima pametujemo, a da smo u toj situaciji, bili bi i gori. Svi jedni drugima kažemo jeste ,tako je..i opet uradimo po svom. A ja sam uvijek slušala druge..I nekad kad poslušam sebe, osjetila bih se divno. A tako rijetko to radim.
Mrzim ljude koje me ograničavaju. Koji me sklapaju u svoje zidove. Ja se ne dam, baš zato što to hejtam toliko.
Pusti me da budem što jesam i tad sam najviše tvoja. Jer, ako nisam pred nekim ono što sam zaista ja, koja je fajda toga svega?
Pitam se često zašto me Bog iskušava sa  samoćom i prijateljima? 'ajde momak nije potreban, ali prijatelj, razgovor? Zašto svaka osoba sa kojom sam se družila, zašto je otišla ili ode?


Za pola stvari sam si kriva sama. Što ne kažem šta je na umu. Što ne pitam otvoreno. Što volim handriti sebe, komplikovati sve i umišljati stvari.

Danas definitivno mrzim cijeli svijet. Svako ljudsko biće.

I da, onu gitaru bih mu vrlo rado, posebno danas, gruhnula od onu slatku lijepu glavu.

03.07.2018.

Klasik.

Sve u vezi njega, imalo je opravdanje. Apsolutno svaki njegov potez. Izmislila bih, ako i nije bilo normalnog razloga. Ali stari, do sinoć. Online si, vidim faking zelenu tačku, i odgovaraš nakon 2sata? I talo već cijeli dan? I ja se pitam, je li mi zaista potrebno u životu, da balavim za likom, za kojeg znam da je pogrešan kao neka klinka? Dajem sebi oduška i postajem tek mutava. 3mjeseca igramo toplo-hladno..ja odustajem. Voljela bih ti preći u taj stan, čisto da vidiš da neće biti ono što je u tvojoj glavi, jer znam. Ovo sam ja, bez uticaja hormona, sreće, srca. Ovo je moj razum. I dobrodošao nazad, ne ostavljaj me idući put. Molim te.

29.06.2018.

Vs vs

Jedan me sluša, ostavio je cigarete, okreće se vjeri, čim ustane šalje mi poruku, uvijek želi da me oraspoloži.. Drugi.. Drugog hvataš a nikad cijelog ne uhvatiš, drugi je zaseban, odvojen.. Drugi uvali seen, pa se opet javi.. Da uvali opet nekad taj isti seen. Pogodi koga ja želim? Eeeeeeh mozgiću.

27.06.2018.

Evil-live.

Zadnjih par dana bacila sam se u potragu za poslićem, nekim studentskim. U ovom gradu ih i nema, ali eto, cilj mi je naći šta preko ljeta..nema mi smisla sjediti i ne raditi ništa. Moram naći svoj život, pa će me manje pogađati neke stvari. Naravno, gospođica očekuje gdje god da dođe da će je dočekati širokih ruku i reći "samo smo tebe čekali ".. Tako mi je oduvijek, tu sigurnost mi je stvorio tata, koji je uvijek u fazonu, de ja ću to riješiti preko ovog ili onog i uvijek sam dolazila na gotove stvari. Pa se razočaram kad me realnost pukne. Nisam im ni rekla da ganjam ovo, ako Bog da ako nađem i potrefim, samo ću reći da dam počela. A sve u međuvremenu mi je priprema za ono što slijedi poslije faxa. Hrpa rečenica u kojima na kraju piše : "Ako bude potrebno radnika, zvaćemo te", a ja se odmah pomirim sa činjenicom da od tog broja poziva neću dočekati. Imam još dva mjesta obići. Treće da izmislim jedino. Trenutno mi je život u raspadu, ništa nije kako ja hoću, a sve se kontam strpi se, zbog nečeg je sigurno tako. Shvatila sam da smo svi sebični, da se dijelimo samo na dobre i loše, pa zavisi šta potrefiš. Meni je muka od mlakosti, nikad nisam bila na pola. Ili jesi ili nisi. Ili hoćemo ili nećemo. A sad je sve mlako, u svakoj situaciji. I pitam se da l' da se prepustim tome svemu ili da se izvučem sa svojom to be or not to be. Suze me izdaju par noći već, što znači jedno- postajem mekušac. Sagradila sam svoj zid, bila sam sretna. Usamljena i sretna.. Zidine sam spustila. I ispred zidina.. Nema nikog. Jednog dana dođe, drugog ode. Mlako, kažem ja. Čudnije osobe, a da to nisam ja.. Vidjela i upoznala nisam. Imaš čast da budeš na prvom mjestu.

25.06.2018.

Soulmate.

Sjedeći sa njom 2-3 sata, nakon 2 sedmice.. Skontala sam da mi to više nije to. Poslije onog kad je mene isfurala, a otišla sa drugima tu istu noć, shvatila sam ali nisam htjela da vjerujem. Na kafi više joj je mobitel bio u rukama.. Kad je pričala, pričala je o bivšim momcima, o svemu što već znam.. Ja ako krenem pričati, ubrzo završim jer eto opet neka druga tema. Bukvalno šta god sam krenula pričati, i o njemu, i o dešavanjima, nisam ispričala do kraja. Ovo je karma. Znam ja zašto, sad nakon svega što je bilo, znam za šta mi Bog vraća. Pa neka, pretrpice se. Samo, ja više ne vidim svrhu.. Shvatila sam da ću cutati, da neću ni za šta govoriti, da ću se distancirati.. Imala sam srodnu dušu i više je nemam. Easy peasy.

25.06.2018.

Lost on you.

Kako mi mnogo stvari u životu ne treba, a želim ih, radim ih.. Kako je čovjek proklet, pa poslije kuka.. Taman kad me digne u nebesa, slijedi nešto da me ukopa pod zemlju.. I taman kad se pomirim sa tim da sam i ispod zemlje, podigne me do oblaka. I u tom dizanju i spuštanju, gubim smisao. Pusti me da letim u oblacima ili me ostavi ispod zemlje da truHnem. Živci sve tanji i tanji... Bojim se sebe, eto, dotle sam.

23.06.2018.

One year.

Danas razmišljam o tome kako je prošla skoro godina od traumatičnih događaja i kako sam oprostila to valjda, ali ne i zaboravila.. Iako sam drugačija i iako živim sa njim, opet smo u ok odnosima iako se to ne može nazvati odnosom ikakvim. I onda se desi okidač da se dio krene ponavljati, baš danas.. I pitam se samo, koliko mržnje u meni ima prema njemu? Jesam li oprostila zaista? I znam da nikad neću biti ista sa njim i znam da ću uvijek imati zidine kad krene da se približi i znam da ne zaslužuje da me ima u svom životu kao bilo kakav vid podrške..i znam da ne treba i ne valja kidati rodbinske veze i znam da ću odgovarati što sam ja ta koja ih kida. Ali ja znam da više ne mogu. Živim za dan kad ćeš odseliti.

22.06.2018.

Soft Kitty, warm kitty, little ball of furr

Kiša. Zamračeno. Ubilo se za ležanja i gledanja filmova..još mi kolokvij pomjeren, tako da imam još dana za učiti kao. Kišu inače ne volim, pokvari mi sve planove, ubije mi psihu i postanem tužna, blago rečeno. Danas.. Danas mi odgovara. Nisam tužna ali mozak mi je na nekim čudim poljima. Hoćem sitnice. Sitnice ću i ds dobijem. Ha ja.

22.06.2018.

Lajf.

Jedna prijateljica mi se rastala. Druga trpi gluposti u braku. Ja posmatram. Od sinoć smo i na fejsu aktivni, jer ima belaja on sa mobitelom. I baš mi bilo drago da, čim je ušao u stan, meni se javio. Bila samm budna, nisam mogla spavati. I cijeli dan se kontam, momak, šta mi radimo? Mogao si lepo da se ne čuješ sa mnom, nisi morao nastavljati.. Logično da ću pomisliti da ti je lijepo pisati sa mnom, logično da ću pomisliti sve što već pomišljam. Odem ti na informacije i tu doživjeh šok. Stariji je 7 godina od mene. Kad se to uzme kao informacija, nije puno, ne zvuči loše. Kad se uzme kao činjenica uz sve događaje i ponašanja, nešto ne štima. I kopka ne, kud ćeš dostu na mene.. Haj okej kud ćeš, negoo dostu, stariji si od mene, a ništa ne radiš. Zbunjena sam, jer sa svojim godinama, pajdo, možeš sa mnom voditi lijepe razgovore.. A ovako, vodimo razgovore tipa 15-togodišnjaka. A niti jedno nije za njih. I čekam samo kad će mi pući film, kad će iz ove moje zaljubljenosti, izaći samo pitanje, "Šta želiš od mene, koji je cilj ovog svega? "..budimo prijatelji, budimo šta god treba, ali jasno i glasno. Signali su tako nejasni, stavi mi doznanja da mu je "lijepo" pisati sa mnom, a npr. Ne spominje to što sam maksuz došla zbog njega tamo.. I 100 stvari u krug, toplo hladno. Stara sam ja za toga, kamoli ti. Weee

20.06.2018.

Dva smo sveta, različita.

On ima divne roditelje, koji dođu i podržavaju ga, gledaju ga zagrljeni i ponose se. Da ne kudim svoje toliko samo ću reći da su sušta suprotnost. Imala sam priliku da ga gledam, kolilo hoću, kad hoću. Nisam smjela. Nemam hrabrosti. Pauza. Taman kolega govori kako bi išao, a ja bih ostala, ali eto, nije njegov fah i poštujem što je zbog mene i išao.. Ustajem.. Taman i on kreće prema roditeljima. Samo sam ubrzala da se ne sretnemo. Budala. Ono malo što sam ga posmatrala, tako je.. Uf. I tako bih ga, uf. Zaljubljena sam, a odbijam to sebi priznati. Onda gledam u njegove roditelje, pa u njega. On je sin jedinac, zato je tako. Ja svoju pažnju moram izboriti. Ne izlazi mi iz glave. Posmatram. Uzima čašu piva i pije. Nema onog feela da napravi onu facu.. Ide mu to. A moje srce se na komadiće cijepa. Za našim stolom, stolom njegovih roditelja i još jednim stolom bili su sokovi. Ovo ostalo, alkohol. Tako pogrešan, tako različit.. A tako predivan i prelijep. I ima totalnu kontrolu mojim umom, iako to ne znam i iako to ne pokazujem. Zaljubila sam se, priznaajem. I sa tim, nisam učinila niti jedan korak naprijed od prošlih veza, nego ostala na istom. Eto. To me pojede. >br< >br< p.s. ne želim više pričati ljudima o stvarima koje mi se dešavaju. Ti, moj divni sančo panza, prestaješ to biti. I nemaš više onaj sjaj, i ubijaš moju ljubav prema tebi. A kad si moj prijatelj, onda si mi sve. Kada prestaneš to biti, vjeruj, na gubitku si. Poznajem sebe, znam da sam kvalitetan drug. Ako ništa, bar to znam i u tome sam najbolja.

20.06.2018.

Tunajt..

..sam posebna romantična dušica, kojoj treba pažnja. Zagrljaj. Poljubac. A ništa od toga nemam. Lovely

16.06.2018.

Hehic

Kad imaš frendicu koja ima jednog bivšeg u prijateljima.. Mi smo čudna priča, ja premlada, on prestar za mene.. Krade Bogu dane. Svi mi kažu, da pored godina i svih tih stvari lijevih, da smo bili par i po. Da smo išli jedno uz drugo, da smo bilo divnoće haha. Bili smo 5mjeseci zajedno, ja 20,on 30. Iako je bio divan prema meni, nisam mogla. Tad sam mislila da je to ljubav više ne smatram tako. Povrijedila sam ga previše, preplakala sam ga jer je to bio prvi put da ja nekog povrjeđujem, a znam da je dobar čovjek. Molila sam Boga da Mi oprosti za sve ono... I molila sam Boga da mi on oprosti jer sam ga dotukla.. Oprostio mi je. Nedavno mi je pisao na fejs, neželjene poruke, nisam otvarala. Večeras dobih i slike, sa curom.. Imala sam osmijeh, drago mi je zaista. Vidi se da je sretan izgleda i mlađe haha. Znam da je zaljubljen, vidi se po njemu. Zaista mi je drago, ali jedan dio mene je u strahu. Čekam da se oženi pa da vidim i taj feel. Haha. Javila mi se i bivša prijateljica, nakon godinu i jače. Obradovala me. Ialo je čudno pisati sa nekim ko ti je bio preblizak. Wierd day uglavnom. Noć noć.

08.06.2018.

Bbbb

Ozbiljno razmišljam da prekinem sa dopisivanjem sa svim ljudima, sa takvim načinom komunikacije sa ljudima. Više volim uživo, sjesti družiti se. Ovo me počinje umarati. Imam kao najbolju prijateljicu, zaista, sve zna o meni, ja o njoj, super se slažemo, samo jedna caka.. Dopisujemo se uvijek, njoj treba 15ak minuta autom do mene, dođe jednom-dva puta, u mjesecu. Bukvalno je molim da dođe noćiti jer ima gdje.. I jebeš ti zo, i chat i sve.. Umara me. Umara me činjenica da je i sa ovim pajdom tako.. Vrata do vrata, dopisivanje, uživo ništa. Što sebi Dopuštamo da postanemo roboti? Voljela bih da sam fazon, ajde tad i tad o ostavimo mobitele kod kuće. Živim neki film u glavi, nikako prešaltati i u realnost.

06.06.2018.

Potaknuta nedostatkom sna..

Otišla na uradim Kolokvij. Kako su ljudi stoke. Zašto tebe boli briga je l' ja učim ili prepisujem? Ti sebi, ja sebi. Zar je danas došlo do tog levela da ismijavaju ljude koji nauče, koji ne žele prepisivati? Sjela sam, čim sam izvadila skripticu na stol, vide podvučeno rozim markerom. "Jesi ti to učila?" - Pročitala par puta. Što zaista jeste tako, samo sam čitala. "Pa sa čega ćeš prepisivati? " - Neću ni sa čeg', nisam ni kontala, nemam ništa, svojim ću riječima. Ubacuje se kolegica: "Oh pa ti si sebi isprintala i skriptu čak. ",rekoh ne mogu učiti preko laptopa i mobitela, u to dobaci kolega, vanredni student, "Ni ja isto" i odvali se smijati. Došao je sa skriptom, na mobitelu. Naravno da nije ni učio i naravno da mi se podsmijavao. Okej. Stavih skriptu u torbu, počinjemo raditi, kolegica pita "Hej znaš li prvo? ". Došlo mi da bacim nož na nekog. Rekoh u skripti tu i tu se nalazi. U nje nije ista skripta. De mi daj svoju. Vadim iz torbe i dajem, bukvalno je sva pitanja, od zareza do zareza, prepisala. Ja sam zapela na jednom, znate ono kad niste dobro ni čitali pa znate natucati nepovezane riječi, ne znate konkretno. Ona ja završila, ne znam da li je rekla i hvala. Okrenula sam skriptu na svoje pitanje i samo popunila taj kraj koji mi je trebao. Dopušteno nam je prepisivati. Gledam u skriptu i pitam se da li da pregledam sve odgovore i popravim gdje sam fulala. Imam mogućnost. Ustajem i predajem. Draža mi je moja 6ica i 7ica, koju uvijek dobijem kod tog profesora, nego njena i 10ka. Kukala nam majka naša.

06.06.2018.

06.06.

Brat bratu, nisam cmoljila, kmečAla dobrih pola godine.. Sve nešto glumim jaku, emancipovanu djevojku, koja je kamen, koja ne može emocije, kojoj ne treba niko i ništa.. A kupi se dosta gluposti.. I samo čekam kad će.. I pokretač je ni manje ni više zvuk proklete gitare, zvuk njegovog glasa dok pokušava pjevati. Za svih pola godine, sjatilo se sve i sad je našlo da izlazi iz mene, nekontrolisano. Nit' sam jaka, nit' sam hladna, nit' sam išta od navedenog. Ljuska oraha spala, dočekala suha jezgra. Rekoh to jednom. Plači mala plači, ost'o sam na Rači. E moj Bora.

03.06.2018.

Lajf.

Znam zašto sam nezrela djevojčica, znam što me strah da odrastem. Mislim da ću uvijek htjeti da ostanem ovakva. Da mi problem bude to je l' se javio, ostavio seen i šta je mislio kad je rekao to i to. Ja sam optimist, ja vjerujem. Ali u zadnje vrijeme, svi parovi postaju nepar. Svi ideali padaju u vodu. Sve u šta sam vjerovala počinje da bude laž. Kažeš mi veza ili brak, ja ne vidim ništa sretno u tome. Vidim hrpu problema, vidim crnilo i tugu. 99% ljudi oko mene, onih 1%.. Ma ne znam ni ima li ih ali eto reda radi. Sjedim, gledam je, grlim je. Ne znam šta da joj kažem, jer zaista ne znam. Kaže mi da sam prijatelj, uvijek bila i ostala. Kaže mi da sam tu oduvijek i uvijek, šta god da bilo, u vezi čega bilo. Skoro sam plakala. Emotivna sam u zadnje vrijeme, a dosta gluposti se nakupilo. A kao sebi branim suze.. Do loma. Preumorna sam, natjerati se da klanjam i spavati.. Ne mogu više.

28.05.2018.

😆

Par dana uđem da rasteretim ovu svoju napaćenu dušu.. I ne znam šta da pišem. I onda se samo odjavim. Mislim da je period za muk. I odjavu.


Stariji postovi